Да се не забораве „чувари природе“

Пред још једном генерацијом деце, као одговорно лице које воли свој посао, размишљам о новим стратегијама с којима треба кренути нову причу о важности очувања животне средине, јер делотворност досадашњих као да није уродила плодом. 

 Моји ученици долазе и одлазе, иза мене је само једно засађено стабло, а толико часова протканих међузависношћу живог света, природних ресурса и климатских услова најважнијих за одржавање живота. Занимљиви пројекти са циљем неговања здравих заједница, учешћа на конкурсима, сарадња са еко-школама, присуствовање на трибинама или испробавање интересантних практичних задатака у којима деца истраживањем закључују важне чињенице о одговорном односу према природи. 

Па опет, у школском дворишту има пуно папира и пластичних флашица. Ученици се не усуђују да подигну или не примећују да је папир који су бацили пао поред канте. Понекад у учионици канта за отпад није довољна да у њу стану сви употребљени убруси које се немилосрдно одмотавају. Често замишљам величину шуме која нестаје док се ми у школи описмењавамо, распоређујемо боје по папиру и на крају га згужвамо јер нам се нешто није свидело. Заједнички плакати са исписаним бројем стабала потребних за добијање килограма папира и начинима штедње воде, са зида учионице, машу изборном предмету „чувари природе“ који одлазе у заборав.

 Куда нестају оне искрице у ученичким очима када на очигледним примерима наставе у природи потврдимо оно што је приказивао кратак филм на основу којег смо добијене информације преносили у непоновљиви ликовни рад? Зар не би требало да се сваком годином повећавју људске активности које унапређују животну средину? Оне би стварале могућност реализације амбијенталних настава и давале лични пример понашања у непосредном окружењу. Као учитељица се осећам одговорном, да наше мале еколошке победе, буду видљивији резултати из којих ће учити деца која долазе. 

Ако се бар на једном часу дневно код једног ученика утка једна еколошка нит, данас би требало да је исплетена читава мрежа разумевања концепта здравог и безбедног окружења, усмеравана и негована страницама уџбеника чувара природе. Пошто рамови за слике направљени од изгубљених оловака нису довољно изазовна активност за дигиталне уџбенике, променићу стратегију. Отворићу све уџбенике чувара природе да се у учионици гласно чује њихов позив да и даље можемо заједно да учимо.