Насловна Живи свет Животиње Даброви и прилагођавање климатским променама

Даброви и прилагођавање климатским променама

1486
1
Извор: https://news.wsu.edu/press-release/
Време читања: 5 минута

Даброви су сисари из реда глодара аутохтони на просторима Северне Америке, Европе и Азије. Род даброва заправо чине две врсте: северноамерички и евроазијски дабар. Препознатљиви су по свом великом, пљоснатом, љускавом репу. Међу глодарима заузимају друго место у свету по величини тела – достижу дужине до 80 cm, а њихов реп може бити дугачак и до 45 cm. 

Живе у потоцима, рекама, мочварама, барама и на обалама језера у јазбинама које граде од блата, гранчица, травки, лишћа итд. Њихове јазбине увек имају једну од две форме у зависности од водене површине која је изабрана за станиште. На великим или брзим воденим токовима, једнокоморне јазбине се укопавају у обалу и прекривају гранчицама, камењем и блатом. На споријим и мањим воденим токовима даброви граде двокоморне јазбине познате као ложе које су много већих димензија. У једној ложи може живети чак 18 даброва (родитељи са младунцима).

Двокоморна јазбина – ложа
Извор: britannica.com

Низводно од јазбине, даброви углавном граде брану како би одбили предаторе. Бране се граде од истих материјала као и јазбина и имају велики утицај на околне екосистеме. Оне омогућавају успоравање и ширење водених токова и појаву језераца и мочвара које насељавају многобројне врсте водоземаца и птица. Стога се даброви могу назвати правим инжењерима екосистема.

Ложа (лево) и низводна брана
Извор: sciencephoto.com

Какве везе имају даброви са климатским променама?

Због климатских промена, даброви су почели да губе станишта и да траже нова, а глобално отопљавање је учинило да арктичка тундра њима постане прихватљива за насељавање.

Арктичка тундра представља огромна пространства широм Сибира, Аљаске и северне Канаде у којима је због прениских температура онемогућен раст дрвећа. Вегетација тундре се пре свега састоји од маховина и жбунастих биљака отпорних на мраз. Карактерише их присуство трајно замрзнутог слоја земљишта који се назива пермафрост. Ово је слој који се не отапа током године и залеђен је најмање две године заредом. Процењује се да је количина угљеника садржаног у органској материји залеђеној у пермафросту барем дупло већа од количине која се тренутно налази у атмосфери. 

Извор: expii.com

Промена климе довела је до топлијих, дужих лета у тундри, а последично и до топљења површинских слојева пермафроста, појаве мочварних станишта и доминације жбунастих биљака. Зиме су краће са мање снежног покривача и тањим ледом над воденим површинама. 

Према спорадичним запажањима, претпоставља се да је насељавање тундре од стране даброва почело пре неких двадесет година током којих се њихов број значајно повећао. Оно што је забрињавајуће је чињеница да даброви изградњом својих брана повећавају водене површине које преносе топлоту на залеђено земљиште и последично доприносе топљењу пермафроста из којег се ослобађању гасови стаклене баште.  

Са друге стране приче, последњих година научне заједнице и шира јавност добијају све више доказа о позитивним утицајима даброва и њихових брана на многобројне екосистеме. 

Пошто даброва брана омета кретање текуће воде, она може почети да односи слојеве речног дна и да продубљује речни ток, а дубљи слојеви воде су увек хладнији.  Такође, брана приморава неке слојеве воде да се спусте под земљу и помешају са хладнијим подземним водама пре него што се врате на површину. Охлађена вода тада омогућава хлађење целог екосистема. Ова појава је поготово важна за врсте које су осетљиве на температуру воде, као што су лосос и пастрмка.

Према најновијем истраживању које су вршили научници са Универзитета у Вашингтону, реинтродукција (враћање врсте у неки екосистем који је раније насељавала) северноамеричких даброва у један речни екосистем у држави Вашингтон, САД, довела је до хлађења речног тока у просеку за 2,3 °C на местима реинтродукције. Међутим, студија напомиње да промена температуре воде зависи од више еколошких фактора, као и величине и старости бране. Фактори који су показали највећу повезаност са хлађењем воденог тока након бране јесу нагиб воденог тока и запремина језерцета које се формира испред бране. Речни токови са мањим нагибом имају способност да задрже већу запремину воде на површини која стимулише спуштање горњих слојева воде дубље и њено хлађење. 

Не само што омогућавају проток хладне воде кроз многе екосистеме, бране које даброви граде последично утичу чак и на хлађење околног ваздуха. Вода испарава на већим температурама ваздуха и притом га хлади – на сличан начин као што се при већим температурама наше тело хлади знојењем.

Земљиште у околини бране постаје влажније, што смањује вероватноћу појаве пожара и истовремено пружа склониште за врсте које беже из пожаром захваћених подручја.

Приказ разлика између воденог тока са дабровим бранама и водених токова без истих. Водени токови које насељавају даброви су шири и имају много већи утицај на подземне воде и околну вегетацију
Извор: vox.com

Пошто продубљују и успоравају водени ток, даброве бране последично спречавају веће испаравање воде током суша и представљају својеврсну заштиту од поплава које постају одлика климатских промена.

Хлађење воденог тока и околног ваздуха, смањење вероватноће избијања пожара и  појаве поплава, повећање биолошке разноврсности су утицаји које даброви остварују у екосистемима у којима живе. Међутим, научници истичу да ови утицаји на екосистеме могу помоћи у тренутној фази адаптације живог света на климатске промене. Циљ је трајно насељавање даброва у угроженим подручјима, али је пре тога потребно обавити још пуно истраживања. 

У прошлости су даброви широм света били на рубу изумирања услед претераног изловљавања. Људи су их ловили због водонепромочивог крзна, репа који се јео као замена за пилетину за време поста и касторијалних жлезда које су се користиле за производњу парфема. 

У Србију су враћени 2004. године из Немачке и сада броје између две и три хиљаде јединки. Пројекти опоравка и поновног насељавања даброва су узели маха широм света много раније него код нас, а последњих година се одвијају у сушним пределима САД и плавним подручјима Енглеске.

Када мало боље размислимо, даброви су доста слични нама. Својим активностима они у великој мери мењају своју околину. Те промене могу бити вишеструко корисне или штетне у зависности од ситуације. 

Њихово насељавање арктичке тундре и утицај на топљење пермафроста никако не смеју остати занемарени, али то није разлог за изловљавање ове, тек опорављене, врсте. Њихов позитиван утицај у другим деловима света показује да нам могу бити од значајне помоћи. Оно што ми можемо да учинимо јесте да сагледамо како да и наше и њихове активности усмеримо ка што позитивнијем исходу. 

1 КОМЕНТАР

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име