Свет око нас не престаје да нас изненађује најразноврснијим примерцима биљака и животиња. Биљке и животиње су освојиле све континенте и воде на Земљи. Захваљујући томе сведоци смо постојања фасцинантних врста. Када одемо на летовање нешто што обавезно понесемо кући као сувенир су напуштене љуштуре шкољки, а уколико имамо среће пронађемо по коју напуштену љуштуру рака. Ракови припадају зглавкарима заједно са инсектима, пауцима и стоногама.
Ракови као група животиња обухватају преко 30 000 врста које су претежно водени организми, док мали број врста живи на копну. Прво што нам падне на памет када неко уопште спомене ракове су велики, скупи, фенси ракови попут јастога који се служе као храна у ресторанима или пак неки цртани јунаци. Међутим, не тако далеко од нас у реци или некој бари живи посебна врста рака која није приметна голим оком – реч је о дафнији.
Дафније су једне од ретких зглавкара микроскопске величине. Претежно насељавају слатке воде, али постоји и известан број врста које живе у сланим водама. Њихово тело је дугачко свега пар милиметара (0,5-6 mm). Животни век одрасле јединке у повољним условима је нешто више од годину дана, а најчешће је 5-6 месеци. Глава им је срасла са трупом на којем се налази 5-6 пари ногица, a тело је подељено на сегменте који нису приметни. Као водени организми дафније дишу помоћу једноставних шкрга. Како су врста ракова, очекивали бисмо да живе у љуштури или поседују тврд заштитни слој. Међутим, заштитни слој дафнија је скоро па прозиран, те се под микроскопом могу видети њихови утрашњи органи.
Због свог карактеристичног начина кретања, дафније су познате и као водене буве. Крећу се помоћу антена, док ногице имају улогу у исхрани. Померањем антена покрет који дафнија направи подсећа на скок. Одликује их филтрациони начин исхране. Померањем ногица, у тело дафније улази вода са минералним материјама и покојом бактеријом или алгом. Даљим померањем, вода пролази кроз тело овог сићушног рака, а хранљиве материје се апсорбују и разлажу. Затим се кроз дигестивни тракт несварене ствари избацују.
Дафније имају развијен кардиовасуларни систем. Срце је смештено на леђима испод главе, а кроз тело се пружају крвни судови. Испод срца смештен је репродуктивни систем. Како ракови имају спољашње оплођење, женке легу јајашца која касније бивају оплођена. У неповољним условима средине, може доћи и до развоја јајашаца у ембрионе, које женка касније доноси на свет. На глави поседују најчешће једно сложено око, али неке одрасле јединке могу имати и два. У већим стаништима попут река, језера и мора, створења која се хране дафнијама представљају опасност, па се током дана дафније налазе у дубљим и тамнијим деловима воде, док ноћу испливавају у горње слојеве. Поједине морске врсте дафнија су развиле бодље и заштитна тела на глави како би се одбраниле од предатора.
Значај ових ракова огледа се у њиховој широкој употреби као модел организма. Користе се у токсиколошким и еколошким, медицинским и фармацеутским истраживањима. Појава ракова у одређеној води је указатељ на њену чистоћу. У лабораторијама се испитивања врше праћењем животног века дафнија. У зависности од тога колико дуго дафније преживе у води која се испитује, процењује се квалитет саме воде. Медицинска испитивања дафнија тичу се различитих болести зависности. Најчешће се посматра рад њиховог срца док су под утицајем неке психоактивне супстанце. Фармацеутска истраживања се најчешће тичу лекова за срце.
Иако су јако битни организми, дафније се не налазе често у центру пажње људи.
