Предлажемо да, уколико већ нисте, прочитате први део текста овде.
Да ли су организми с поремећеним колорним виђењем мање адаптирани? Теоретски гледано, с обзиром на то колико се животиње са способношћу виђења у боји ослањају на ту способност, могли бисмо рећи да јесу. А да ли је то у пракси у потпуности тако, оставићемо вама да закључите након овог текста.
С обзиром на то да је људима свака потешкоћа најближа и најразумљивија код нас самих, мислим да би најбоље било да се осврнемо на нама близак пример – далтонизам.
Далтонизам је поремећај у распознавању боја који доводи до немогућности разликовања црвене боје од зелене. Назива се још и црвено-зелено слепило за боје, а подразумева неки од поремећаја које стручно називамо:
1. протанопија (не постоје чепићи који региструју црвену светлост)
2. протаномалија (оштећени чепићи који региструју црвену светлост)
3. деутеранопија (не постоје чепићи за регистровање зелене светлости)
4. деутераномалија (оштећени чепићи за регистровање зелене светлости)
или комбинације 1 и 3, 1 и 4, 2 и 3, 2 и 4.
Проузрокован је рецесивном мутацијом гена који се налазе на Х хромозому. Како бисмо то објаснили треба да знамо да жене поседују два X хромозома, а мушкарци један X и један Y. С обзиром на то да је мутација рецесивна, довољна је једна копија гена без мутација да се далтонизам не испољи. Дакле жене су далтонисти само ако су им одговајући гени мутирани на оба X хромозома, док су мушкарци далтонисти ако су гени мутирани на једином X хромозому који поседују. Из овога можемо закључити да има више мушкараца далтониста него жена. Мутације се дешавају у генима за протеине опсине, важне за формирање пигмената који региструју светлост.
Тестирање далтонизма се спроводи Ишихара тестом (добро познат круг са разнобојним тачкицама у облику бројева, најчешћи је онај где видимо 74, а далтонисти 21). Далтонисти виде све у нијансама загасито зелене боје, а с обзиром на то да не могу регистровати црвену и/или зелену светлост имају проблем и са виђењем свих боја које настају мешањем са овим бојама.
Извор: Wikimedia Commons
Како ово утиче на особе са поремећајем у распознавању боја?
Први проблеми се јављају у детињству када дете, рецимо, обоји траву црвеном бојом и то представља први знак далтонизма. Често родитељима није лако да одреде да ли деца имају овај проблем јер су она унапред научена да су на пример јагоде црвене, а трава зелена, тако да ће правилно одговорити на питање које је боје јагода коју држимо у руци, али ако први пут виде објекат неће бити сигурни које је боје и често ће погрешити. Касније далтонизам представља потешкоћу за учење из уџбеника у боји, коришћење атласа, разумевање наставника у школи (задаци су често обележени бојом од најлакших зелених до најтежих црвених). Приликом свакодневних активности које се чине лаким, далтонисти могу имати проблем, при куповини, одабиру намирница, кувању – не могу проценити да ли су банане зреле, распознати живо месо од добро припремљеног. Имају потешкоћа и при куповини и одабиру одеће. Касније у животу им је тешко да возе и између осталог због тога је битно да саобраћајна сигнализација буде стандардизована (рецимо светла на семафору увек истим редом). Постоје специјални прописи за издавање дозвола овим особама како не би представљали опасност у саобраћају, како за друге тако ни за себе. Бављење одређеним занимањима је далтонистима отежано (графички дизајн, рад у текстилној индустрији на пример) док су им друга занимања онемогућена (не могу бити машиновође, често ни возачи аутобуса).
Када се ставимо у њихову позицију схватамо да им живот није нимало лак, да се сусрећу са пуно потешкоћа и препрека које треба превазићи.
Свакако да и код животиња које имају колорни вид постоје мутације које доводе до неразликовања боја, али су оне слабо изучене. Углавном су то рецесивне мутације везане за X хромозом. Код оних животиња које иначе виде мали спектар боја (домаћа мачка, пас и њихови дивљи сродници) ово није толико штетно јер се они у мањој мери ослањају на виђење боја, док је за птице или инсекте који на овај начин распознају свој плен или храну овакав поремећај погубан. Оно што за нас представља отежавајућу околност, неким животињама је разлика између преживљавања и смрти.
