14. јул – Дан ширења свести о ајкулама: „Морска неман“

Морске животиње којих се људи највише плаше јесу ајкуле. У наставку текста ћемо писати нешто о овој животињи која вековима уназад улива страх људској популацији. 

Док су ајкуле познате по томе да нападају људе, изненађујућа чињеница је да људи нису њихов природни избор плена. Само се неколицина врста сматра опасном по човека (велика бела ајкула, ајкула чекићара, тиграста ајкула, мако ајкула и замбези ајкула). Заправо постоји преко 500 врста ајкула на свету, а неке од њих се хране искључиво планктоном. Ајкуле су екстремно територијалне и нападају искључиво у циљу одбране тј. како би заштитиле себе и свој дом. На сву несрећу, много више ајкула бива убијено од стране људи, него што људи страдају од ајкуле. Дакле, нисмо природни непријатељи, већ већина напада представља сплет несрећних околности где ајкула није могла да разликује човека од правог плена или је једноставно била заштитнички настројена јер с осећала угрожено..

Дан који је посвећен ајкулама јесте 14. јул, зато ћемо га искористити да вам приближимо важност ове врсте за планету Земљу.

Ајкуле су рибе грабљивице вретенастог тела, шиљате главе, са пет врста пераја: грудна, трбушна, леђна, анална и репна пераја. 
Размножавају се на три начина:

• овипарне – легу јаја,
• вивипарне – рађају живе младунце
• ововипарне – развијају се из јаја али у телу мајке.

Ајкуле су хрскавичасте рибе, што значи да је њихов костур направљен од хрскавице, а не кости. Хрскавица је лакша и флексибилнија, што им омогућава да пливају брже, троше мање енергије и брже се окрећу и тако повећавају своје предаторске способности. За разлику од риба са коштаним скелетом, ниједна ајкула нема рибљи мехур, и баш због тог недостатка могу без потешкоћа нагло да мењају дубину. Да не би потонула, ајкула мора да плива без престанка. Интересантно је да лове помоћу чула мириса, чији центар заузима већи део мозга, док им очи помажу тек када се сасвим приближе жртви.

Занимљиви примерци

Oбично су дугачке од 1 до 20 метара. Међу најпрождрљивије ајкуле спадају Carcharhinus leucas (замбези ајкула) и Carcharodon carc (велика бела ајкула) која може порасти од 10 до 13 метара.

Ајкуле чекићаре, које сте сигурно виђали у цртаним филмовима, имају главу у облику слова Т. Очи и носни отвори им се налазе на ивицама „чекића“. Природа се заиста поиграла. ☺ Хране се туном, али је забележено пар случајева када су напале људе, те се због тога сматрају опасним. 

Ћилим ајкула живи скоро при морском дну, око Аустралије. Тешко се уочавају јер поседују изражену мимикрију (способност прилагођавања средини у којој живе). На дну леже попут шареног тепиха и тако вребају свој плен. Могу достићи дужину од 3 метра и тежину од 300 килограма.

Улога ајкула у екосистему

Ајкуле су често на врху ланца исхране, битне су за контролу броја популације других врста морских организама. Имају тенденцију да лове слабе или болесне животиње, што одржава дату популацију здравом. Са друге стране уклањање великог броја ајкула, има потенцијал да изазове повећање броја других врста, што може имати негативан утицај на екосистем. На пример, у неким областима, смањење броја ајкула може повећати количину морских корњача које се хране морском травом, што је даље штетно за подлогу на којој трава расте. То пак може имати негативан утицај на климатске промене јер ове биљке испуштају велике количине угљен-диоксида. Као што знамо СО₂ је највећи кривац за повећање ефекта стаклене баште.

Зашто нам уопше требају ајкуле? Кажу да:„Живот на земљи зависи од ајкула.“ Океани су плућа и остава планете. ,,Здрави” океани производе 50-80% кисеоника којег удишемо и преко 150 милиона тона протеина (морских организама) годишње. У неким деловима света, популације ајкула су у последњих 40 година драстично опале. Хиљадама година уназад, ајкуле су одржавале закон и ред под водом, директно или индиректно су утицале на понашање жибог света у океанима. Ако наставимо да убијамо 200.000 ајкула дневно то би резултовало пуцањем морског ланца исхране. Са сваком ајкулом коју убијемо директно утичемо на ваздух који удишемо и храну коју једемо.

Како људска активност штети ајкулама? 

Највећа опасност за популацију ајкула је индустријски риболов. Глобалне рибарске флоте убијају 73 милиона ајкула годишње. Природа не може да одржи корак са таквим губитком. Док је месо ајкула јефтино, пераја ајкула (главни састојак у супи од ајкуле) постала су недавно једна од највреднијих плодова мора на планети. Као резултат тога, рибарске флоте хватају ајкуле и чувају само драгоцене делове. У не тако лепој пракси, рибари упецану ајкулу извлаче на брод, а затим јој одеру леђно, прсно и репно пераје. Тако осакаћену пре него што умре, бацају назад у воду. Тај чин је описан као „морски еквивалент убијања слона због кљова“. 

Занимљивости

• Живот у океану може бити тежак. Мала количина светлости допире до дубоких мутних вода, тако да преживљавање морских животиња често завршава ослањањем на друга чула. Ајкуле, такође, имају одлично и веома изражено чуло мириса. Користе га за откривање мириса предатора, плена и потенцијалних партнера.
• Иако није њихово најизраженије чуло, вид им је и даље важан и њихове очи су посебно прилагођене условима слабог осветљења. Постављене су на странама главе, што им даје добар поглед у свим правцима.
• Звук путује боље под водом него кроз ваздух, тако да је звук један од првих начина на који ће ајкула открити плен. Најосетљивији су на нискофреквентни звук. 
• Ајкуле имају у главама орган испуњен желеом, тј. електрорецептором који може детектовати електричне сигнале. Ово укључује геомагнетно поље Земље, које им користи за оријентацију и навигацију. 
• Имуне су на све познате болести.
• Стручњаци кажу да су ајкуле постојале пре него што су диносауруси лутали земљом пре 400 милиона година, а ајкуле које данас видимо су у основи оно што су биле и тада!

Ово је још један у мору примера како смо сами себи створили „непријатеље“. Јесте да изгледају прилично застрашујуће и да постоје забележени напади на људе, али да ли сте знали да је већа вероватноћа страдати од пада кокоса на главу, него од напада ајкуле? Поврх свега тога, веома су битне за одржавање водених екосистема, а самим тим и људске популације.