Дошао је и њихов дан, бадеми славе рођендан 16. фебруара. Дан бадема асоцира на здраву исхрану, почетак нових навика, али и на заштиту околине, а видећемо и зашто.
Ова воћка је пуна витамина Е, магнезијума и влакана и доприноси нашем здрављу. Изјава да умерена конзумација бадема на дневном нивоу може да спречи појаву срчане болести, долази од стране научника. Такође регулише крвни притисак и држи холестерол под контролом.
С друге стране, оно што је женама често најбитније је какав ефекат има на кожу и косу. Бадемово уље чини да кожа буде мекана, спречава црвенило или свраб, а пошто садржи витамине А и Е помаже продукцију колагена.
Е сад, највећи светски произвођач бадема је Калифорнија, а одмах иза ње Шпанија, док малу улогу имају друге земље, а то су: Француска, Грчка, Португал, Мароко, Тунис и Турска.
У прошлости се доста спомиње дрво бадема као симбол наде и велике вредности. Сам његов облик је често коришћен у уметности, сликарству и религији. Означавао је чак и амајлију за плодност, а у Америци постоји обичај да се на свадбама поклањају ушећерени бадеми јер представљају симбол среће, романтике, здравља и богатства. У Шведској постоји обичај да се прави пудинг са циметом и бадемом сакривеним унутра и ко га пронађе, биће му срећна година.
Оно што је веома занимљиво са становишта животне средине и заштите којом се бавимо је да дрвеће бадема чува знатну количину угљеника током животног циклуса који траје 25 година, а управо коришћење биомасе тог дрвећа и љуски је кључ за редукцију емисије угљеника и утицај на околину. Биоекономија у Калифорнији рапидно напредује претварајући сваки нуспроизвод у нови производ за коришћење.
Прославимо и ову недељу мислећи на своје здравље, можда обрадујете некога кога волите ушећереним бадемима или колачем ако сте вешти у кухињи. Пустите машти на вољу, може бити забавно. 😉
