22. август – Дан Бајкалског језера

У азијском делу Русије, окружено планинама, налази се најстарије језеро на свету – Бајкал. Називају га још и „драгуљем Сибира” и његовим „плавим оком”. Сама реч Бајкал води порекло од татарског „bai-kul”, што значи „богато језеро”. Дубина од скоро 1700 метара чини га најдубљим језером на свету. У њега се улива 336 река, а из њега истиче само једна – Ангара. Скоро 30% укупне запремине језера се улива у Бајкал из притоке Селенге.

Пре него што вам испричам нешто више о настанку Бајкалског језера, ево још неколико фасцинантних чињеница о њему.

• Процењује се да је Бајкал стар 25–35 милиона година, што га чини најстаријим језером на свету.
• У њему се налази око тридесет острва. Највеће, по имену Олхон, дом је за око 1500 становника, већином Бурјата. Бајкал има велики значај у бурјатској култури, нарочито у шаманизму.
• Сваке године Бајкал задеси око 2000 земљотреса. Један од јачих потреса десио се 1959. године, и тада се дно језера спустило за 20 метара.
• Таласи на језеру достижу висину и до 5 метара. Током зимских месеци (од јануара до маја) дебљина леда се креће од 30 цм до неколико метара. Тада се по површини језера несметано могу кретати различита превозна средства. Локално становништво је вешто у пецању кроз пукотине у леду.
• Око 20% светских залиха слатке воде налази се управо у Бајкалском језеру.

Сматра се да је Бајкалско језеро настало за време плеистоцена (последњег леденог доба), када је клима била влажнија него данас. По настанку је то тектонско језеро, формирано на месту где су потонуле две литосферне плоче. Екосистем Бајкала је практично нетакнут: вода је бистра и прозирна и до 40 метара дубине. Чак и током лета температура воде ретко прелази 10 °C.

Живи свет Бајкала

Бајкал је дом за око 1800 животињских врста, од којих су више од половине ендемске врсте. Најпознатије су бајкалски туљан и голомјанка – риба која не леже јаја, већ рађа живе младунце. У шумама које окружују језеро живе лисице, дивље мачке и сибирски вукови.

Голомјанка (Comephorus baicalensis) је необична риба која воли хладну воду и која носи своје потомство у утроби све док не буде спремно да се само креће и храни. Највише јој одговара температура од 0 до 8 °C – ако је вода топлија, њен метаболизам се успорава и она умире. Голомјанка нема крљушт нити пигмент који би дао боју њеном телу, па се зато лако стапа са околином. Одрасле јединке имају беличасту боју зато што више од трећине њиховог тела чини маст. Када бисмо ову рибу покушали да испечемо, сва маст би се истопила и остао би само скелет. Главни непријатељ голомјанке је бајкалски туљан, који је лови зато што је најмаснија, а уједно и најнепокретнија риба у водама Бајкала. 

На свету постоје само три врсте слатководних туљана и поменути бајкалски туљан (Phoca sibirica) је једна од њих. Просечна дужина одраслог туљана је 160–170 цм, а тежина се креће од 50 кг до 130 кг. Животни век им је до 55 година. Омиљена храна туљана је голомјанка. Одрасла јединка годишње поједе и до тону рибе. У екосистему Бајкала, туљан је на самом врху ланца исхране. Једину опасност за његов опстанак представља сам човек.

Највећи град који се налази у близини Бајкалског језера је Иркутск. Он се налази на реци Ангари и броји око 600 000 становника. Путници који желе да посете Бајкал најчешће одседају у Иркутску, мада се смештај може наћи и на самом Бајкалском језеру. Ово магично језеро представља симбол нетакнуте руске природе и одувек је играло важну улогу у руским фолклорним причама. Међу познатијим причама су Прича о настанку Бајкала и Јунак Бајкал, у којој је Бајкал представљен као доброћудни старац, а Ангара као његова лепа ћерка. Бајкал веома воле и поштују не само у Русији, него широм света. Сваке године га посети око 500 000 туриста.