Дан банана

Треће среде у априлу прославља се дан банана у свету. Данас је дан да прославимо ове жуте воћке које сви волимо!

Иако бисмо скоро сигурно одговорили на питање где банана расте – на дрвету, то би био погрешан одговор. Банана је из рода зељастих биљака и економски важне врсте (лат. Musa sapientium) из фамилије Musaceae, као и име за плод ових биљака који људе користе у исхрани као воће. Банана је јестив плод, које је са ботаничког гледишта бобица, богат је скробом, покривен кором која може да буде зелена, жута, црвена, пурпурна или смеђа у случају презрелости.

Природно станиште врста из рода Musa су тропски предели Индомалезије и Аустралије, и претпоставља се да је до доместикације првобитно дошло на Папуа Новој Гвинеји. Банане се узгајају у чак 107 земаља, првенствено ради плода, и у мањој мери ради прављења влакана, вина и пива од банана, или као украсне биљке.

Постоји више од хиљаду врста банана, а највише се узгајају у Африци и Азији. Због повољне континенталне климе и код нас је могуће узгајање, само ретко долази до формирања цвасти и плода, али и то је могуће, а ево и како то изгледа: 

Плод банане је богат нутријентима, као што су магнезијум, манган, фосфор и висок садржај калијума по коме је банана позната. Али да ли сте знали да банана емитује радиоактивно зрачење? Радиоактивно зрачење из банане управо потиче од калијума, односно његовог радиоактивног изотопа К-40. При конзумацији једне банане дневно изложени смо 1% дозвољене дневне изложености радијацији, што је педесет пута мање од једног снимања зуба рендгеном. То је веома мали ниво природног радиоактивног зрачења и апсолутно нема никакав утицај на здравље људи. Напротив, банане су јако здраве! ☺

Банане су врло заступљене у кулинарству, али не само као воће. Многи банане мешају како са слатким тако и са сланим јелима. Плод банане се може припремати на разне начине, од поховања до кувања. Имају широку употребу готово као кромпир, а плод још и није једини јестив део банане. 

Занимљивости и употреба

• Широм Азије се увелико користе листови банане као паковање за намирнице, у циљу смањења амбалажне пластике. 

• Кора банане, односно самлевена кора (прах) се користи као пириродни материјал који има могућност да извлачи тешке метале из речних вода, као што то раде неки синтетички материјали за пречишћавање. 
• Отпад или остаци од банане могу се користити у сточарству као један од извора исхране.
• Од кора стабла банане и коре самог плода може се правити папир који се обично користи у уметничке сврхе, а може се ручно или индустријски правити.

• Влакна стабла банане су се користила да би се направио текстил, који је коришћен у 13. веку у Азији.

• Ако сте мислили да је само плод ове биљке једини употребљив, преварили сте се! Цвет банане се користи и конзумира као поврће.

• Банане су најстарије култивисано воће за које човек зна. Узгајамо их већ више од 10 хиљада година.
• Почетком 20. века у Њујорку настао је велики проблем са корама од банана, јер су се људи дословно клизали на улицама на коре, тако је и настала ова позната референца из филмских комедија.

• Велики листови банане се користе као кишобрани или сунцобрани.
• Због овог жутог воћа настао је и истоимени супер јунак – Бананамен. Такође, банана се појављује често и на филмском платну као у филмовима попут „Bananas“ са Вуди Аленом или у италијанском филму „Banana Joe“.

• Банана се среће и у уметности. Прошле године једна банана залепљена изолир траком за зид у галерији у САД продата је за чак 120 хиљада долара. Банана је представљена као симбол глобалне трговине и симбол хумора. Ово дело је рад италијанског уметника Мауриција Кателана.