Сламчица је предмет са јако дугом историјом. Најстарија сламчица пронађена је у гробници Сумерана, једне од најстаријих цивилизација на свету. Направљена је од злата са уметнутим племенитим каменом и сматра се да је коришћена за испијање пива. Касније су сламчице биле прављене од ражи, а давне 1888. Марвин Стоун је патентирао папирну сламчицу која је брзо постала популарна. Иако су биле корисне, тадашње папирне сламчице нису биле довољно издржљиве. Средином 20. века појавио се нови издржљивији и јефтинији материјал, пластика. Тада почиње производња сламчица које су нам познате и данас. Сламчице се праве од полиетилена или полипропилена, њихова употреба је једнократна, нису биоразградиве, а тешко се рециклирају, па врло често заврше на депонији. Тек пре неколико година почело је значајније да се указује на њихову штетност по животну средину.
Обележавање дана без сламчица (Skip the straw day) започето је 2017. године и увек се обележава четвртог петка у фебруару. Овај пројекат покренут је од стране групе ученика из Мичигена. Циљ обележавања овог дана јесте да се смањи једнократна употреба пластичних сламчица, али и да се укаже на то колико ови предмети шкоде свима нама. Искоришћене сламчице доспевају до мора и океана и угрожавају рибе, морске корњаче, албатросе и друге животиње. Поред тога, пластика од које се праве сламчице не разлаже се у потпуности и микрочестице завршавају у води и земљишту, где испуштају штетне материје (између осталог и бисфенол А).
Сламчице чине велики део целокупног пластичног отпада на планети. Приликом чишћења обале океана у претходних 30 година сакупљено је више од 9 милиона сламчица. Такође, појавиле су се многе фотографије и видео снимци животиња којима су сламчице на неки начин угрозиле живот. У Сједињеним Америчким Државама се 2011. године појавила вест да се дневно искористи 500 милиона сламчица, а да просечан човек потроши 1,6 сламчица дневно. Након тога, покренуте су многе кампање против коришћења пластичних сламчица, а ови подаци нису званично потврђени, али нису ни негирани. Не можемо да претпоставимо да ли је то истина или не, али оно што знамо јесте да би било значајно да се што већи број људи макар једном годишње одлучи да попије пиће без сламчице.
Шта ми можемо да урадимо?
Свесни смо да сламчице могу бити корисне, па чак и неопходне старим људима или људима са појединим обољењима, али и ту постоји алтернатива. Уместо куповине пластичних сламчица, можемо користити папирне или сламчице од бамбуса (које се могу користити више пута). Следећи корак којим ћемо смањити употребу сламчица је да приликом поручивања пића у кафићу замолимо конобара да нам не доноси сламчицу. Наравно, ту су и честе акције чишћења којима се можемо прикључити и помоћи да очистимо своје окружење од пластике.
Изузев од бамбуса и папира, сламчице се праве и од метала, картона, отпадака од шећерне трске, као и од јестивих материјала, пиринча, морске траве и слично. Неколико земаља забранило је употребу пластичних сламчица, а поједине компаније у Србији такође су се одрекле пластичних и увеле папирне сламчице.
Ми вам предлажемо да данас прескочите сламчице и подстичемо вас да наставите праксу, одрекнете их се заувек и тиме начините важан еколошки корак који умногоме значи свим живим бићима на нашој планети. Користите хаштаг #skipthestraw на друштвеним мрежама и делите информације са пријатељима како би што више нас рекло не пластичним сламчицама!