Када причамо о обновљивим изворима енергије најпознатији појмови су нам енергија произведена од ветра и Сунца. Поред ова два основна извора, биомаса такође спада у најстарије изворе обновљиве енергије, а дaтира још из периода када је откривена ватра. Будући да се такав сировински материјал може лако надопунити, сматра се да је биогориво извор обновљиве енергије, за разлику од фосилних горива попут нафте, угља и природног гаса.
Биогориво се обично заговара као исплатива и еколошка алтернатива нафти и другим фосилним горивима, посебно у контексту растућих цена нафте и повећане забринутости због доприноса фосилних горива глобалном загревању. Енергија настала из биомасе се може сагоревати да би се створила топлота (директно), претворити у електричну енергију (директно) или се може прерађивати у биогориво (индиректно). Две најчешће врсте биогорива која се данас користе су етанол и биодизел и они представљају прву генерацију технологије биогорива. Биогорива се користе за погон возила, а производе се гасификацијом у земљама као што су Шведска, Аустрија и Сједињене Државе. Етанол се производи ферментацијом биомасе која садржи високи удео угљених хидрата, попут шећерне трске, пшенице и кукуруза. Док се биодизел прави од комбиновања етанола са животињском масноћом, рециклираном масти за кување или биљним уљем. Иако нису ефективна колико и бензин, у комбинацији са бензином би могла да задовољавајуће напајају возила и машине. Притом не емитују штетне емисије загађења повезане са фосилним горивима.
Иако доста људи сваки дан велича индустрију биодизела због отварања нових радних места, подршке пољопривредницима, употребе алтернативних извора енергије, смањења загађења и важне улоге које гориво игра у заштити животне средине, 18. март је ипак посебан.
На данашњи дан рођен је Рудолф Дизел, а није случајно да управо данас обележавамо и дан биодизела. Рудолф Дизел је изумео мотор са унутрашњим сагоревањем, који носи његово име, пре више од 120 година. Овај модел мотора покретао се на кикирикијево уље, а познато је да је Дизел био велик заговорник значаја употребе биљних уља у моторној индустрији. У говору из 1912. године, Дизел је рекао, „…употреба биљних уља за погонска горива можда данас изгледа безначајно, али таква уља могу постати временом важна колико и нафта и производи од угљеног катрана данас.“ Према Ален Шаферу (Allen Schaeffer), извршном директору Diesel Technology Forum, савремени чисти дизел аутомобили имају око 30% бољу економску потрошњу горива од својих бензинских колега.
Биодизел додаје потребнo мазивo гориву са ултра-ниским сумпорним дизел горивом (ULSD), а према новим истраживањима на Универзитету у Ростоку у Немачкој, биодизел помаже у смањењу стварања талога у бризгаљкама код система директног убризгавања горива под високим притиском. Америчко тржиште биодизела и обновљивог дизела прошле године је утрошило 9,8 милијарди литара , што је друго место за рекордном 2016. годином када је тржиште потрошило 10,1 милијарди литара биодизел горива. Прошле године су домаћи амерички произвођачи произвели око 6,8 милиона литара дизела на бази биомасе, што је нешто мање у односу на рекордних 7,2 милиона литара из претходне године. Америчка индустрија биодизела, са производним погонима широм земље, подржава око 64.000 радних места, 11,42 милијарде долара економског прилива и исплаћене зараде од 2,54 милијарде долара. Само у Ајови, истакнутој држави у Америци за производњу биодизела, отворено је више од 3.000 радних места са пуним радним временом годишње у сектору производње биодизела. Од 12 биљних врста, од којих соја доминира, у овој држави је произведено преко 300 милиона галона биодизела. Око 3,5% укупног америчког базена за дизел гориво је биодизел, чиме се смањује зависност од светског тржишта нафте и страних увоза.
Биодизел смањује емисију угљоводоника за 67% као и ефекат стаклене баште за 86%. Дакле, када се ефикасност дизел мотора повеже са утицајем на животну средину, емисијама загађења, перформансама, енергетском ефикасношћу, отварањем нових радних места и другим користима биодизела, то засигурно означава бољитак за економију, пољопривреднике, кориснике превозних средстава и планету.
Да ли је онда чудо што на рођендан Рудолфа Дизела обележавамо национални дан биодизела?
