Насловна Еко календар 29. август – Међународни дан борбе против нуклеарних проба

29. август – Међународни дан борбе против нуклеарних проба

210
0
Време читања: 4 минута

У близини града Аламогродо (Нови Мексико), 16. јула 1945. године, војска Сједињенх Америчких Држава извршила је прву пробу атомске бомбе, односно нуклеарног оружја. Тог 16. јула, рано ујутру у 5 сати и 10 минута, кренуло је одбројавање, а сама експлозија била је јачине 20 килотона ТНТ. Од тог тренутка почиње атомско доба, период нуклеарних проба, и траје све до 2013. године. 

Шта подразумева тестирање нуклеарног оружја?

Тестирање нуклеарног оружја подразумева експерименте помоћу којих се утврђује њихова ефикасност, али и разорна моћ. Експерименти служе како би се испитало функционисање тог оружја под различитим околностима. 

Још једна одлика тестирања јесте доказ научне или војне снаге, те долазимо до саме сврхе ових тестирања, а то су политички циљеви. С обзиром на то да је период 20. века обележен бурним догађајима супротстављених страна, многе државе су као метод застрашивања користиле управо нуклеарно оружје. 

Постоје четири врсте нуклеарног тестирања. Прво је атмосферско, затим следе подземно, егзоатмосферско и подводно тестирање. Од првог тестирања нуклеарног оружја 1945. године у наредним деценијама одржано је око 2.000 нуклеарних проба. Иако сами научници у почетку нису знали за многе последице нуклеарних проба, касније су се међутим ове пробе наставиле, не марећи за људске животе, али и животну околину која је угрожена.

Нуклеарна тестирања – радиоактивност и последице

Несрећа приликом нуклеарних тестирања је у историји било доста и многе су оставиле огромне последице које није лако санирати. Приликом нуклеарних проба присутне су увек одређене опасности, иако је све испланирано. Када дође до нуклеарне експлозије, прво се ослобађа велика количина топлоте, која се назива ватреном куглом. Након топлотног ослобађања, често се јављају и нуклеарне падавине. Нуклеарне падавине настају приликом експлозије нуклеарне бомбе и садрже разне ситне честице које добијају назив радиоактивна прашина. 

Несрећа која је позната по катастрофалним последицама догодила се 1954. године. Тада су Сједињене Америчке Државе тестирале нове хидрогенске бомбе на Маршаловим острвима, а научници нису могли у потпуности да процене опасност. Детонација бомбе била је еквивалентна детонацији 15 мегатона ТНТ експлозива, а велика количина радиоактивног материјала прекрила је велико подручје. Уследило је евакуисање становништва, а чак њих 83 имало је опекотине. Иако је проба била извршена на Маршаловим острвима, радиоактивна прашина доспела је и на друга насељена острва. 

Поред првих знакова колико су ова тестирања штетна и опасна, други проблеми су нешто касније откривени. Најснажније нуклеарно оружје припадало је СССР-у. Тестирање ове бомбе извршено је изнад Нове Земље (архипелаг у Арктичком океану који припада Русији), 30. октобра 1961. године, а њена снага износила је приближно 50 мегатона.

Први проблем јесу последице по здравље људи, које се не могу у потпуности ублажити медицинском негом, следе и они попут загађења воде, пољопривредних подручја, као и угрожавања биљног и животињског света. 

Повеља о ограничавању нуклеарних проба

Повеља о ограничавању нуклеарних проба потписана је 1963. године од стране Уједињног Краљевства, СССР-а, Сједињених Америчких Држава и многих других држава које нису поседовале нуклеарно оружје. Државе потписнице обавезале су се да неће спроводити тестирања под водом, у атмосфери или свемиру. Међутим, били су дозвољени одређени подземни нуклеарни тестови, а Француска и Кина, које нису биле потписнице ове Повеље, наставиле су са пробама у атмосфери све до 1974. и 1980. године. Поменуте подземне пробе, које су биле дозвољене под одређеним околностима, Сједињене Америчке Државе спроводе све до 1992. године, Уједињено Краљевство до 1991. године, а Француска и Кина до 1996. године. Државе које никада нису потписале Повељу о ограничавању нуклеарних проба, а поседовале су нуклеарно оружје, су Индија и Пакистан. Њихово последње нуклеарно тестирање било је 1998. године. Државе које никада нису признале да поседују нуклеарни програм су Израел и Јужноафричка Република. 

Оснивање Међународног дана против нуклеарних проба

Држава која је предложила оснивање овог дана је Казахстан. Совјетски савез је 1949. године на територији на територији Казахстана извршио прву пробу атомске бомбе. Међународни дан против нуклеарних проба усвојен је на 64. заседању Генералне скупштине Уједињених нација, 2. децембра 2009. године. Први и основни циљ обележавања овог дана је да се скрене пажња на штетност тестирања, како за људе тако и за природу. Уз овај циљ се такође пружа и подршка Уговору о свеобухватној забрани нуклеарних проба. Сам уговор још није ступио на снагу, иако је донет 1996. године, а потписале су га чак 153 државе.

Без нуклеарних проба у будућности?

Сједињене Америчке Државе су све до марта 2009. године биле једина држава која је жртвама давала компензацију за начињене штете приликом нуклеарних проба. За све особе које су биле изложене зрачењу током нуклеарних проба, САД је одобрила 1,38 милијарди долара. 

Већина држава која поседује нуклеарно оружје ограничила је број тестирања, како би избегле многе опасности, међутим Северна Кореја је од 2006. године спровела чак 6 нуклеарних проби, а последња је била 2016. године, када је потрес магнитуде 5,3 на територији где је тестирање спроведено. 

Да ли су нуклеарне пробе неопходне поред свих последица и да ли ће несреће које су се догађале у прошлости бити довољна опомена да нам је природа преко потребна?

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име