Светски дан чистих планина

Има ли лепшег, веродостојнијег, величанственијег, импозантнијег и грандиознијег доказа рада унутрашњих и спољашњих сила уз њихово непрекидно преплитање од погледа на неку планину? Манифестација ових сила се испољава кроз два основна елемента рељефа, а то су планине и равнице.

Планине су истакнута и пространа узвишења стрмих страна, различитог облика и правца пружања која се одликују јако дисецираним и рашчлањеним рељефом. Свака планина има свој врх, стране и подножје. Подножје или суподина је прегиб којим се планинске стране додирују са околним ниским земљиштем. Узвишења на венцу, билу или гребену, називају се врхови, а удубљења између њих превоји, седла или преседлине. Врхови могу бити заобљени или оштри. Према начину постанка делимо их на веначне, громадне и вулканске.

Веома ретко се јављају усамљене. Углавном су груписане у планинске системе. Више повезаних веначних планина чине планински венац, а више громадних планина планинску масу. Према висини се деле на ниске (500 – 1000 м), средње (1000 – 2000 м) и високе (изнад 2000 м).

Већ 20-ак година уназад, последње недеље септембра, обележава се Дан чистих планина. Овај дан обележава се са циљем јачања свести о значају планина као и истицања могућности и ограничења ка њиховом очувању. У складу са тим, широм света се одржавају разне еколошке акције чишћења, посета природи, планинарење, истраживање, шетње и сл.

Колико су планине важне за нас довољно говори податак да нам обезбеђују кисеоник, воду за пиће и великодушно пружају дом великом броју како биљних, тако и животињских врста. Није ли довољно?

Међутим, ови простори, све више су изложени негативним антропогеним факторима који се огледају у масовној урбанизацији, глобализацији, туризму, сечи шума, загађењу извора пијаће воде који извиру у највећем броју у планинским пределима, угрожавању свих сегмената животне средине, пожарима, девастацији станишта, ерозивним процесима, климатским променама и тако даље, и тако даље… Списак је подугачак.

Географски простор наше земље се може посматрати кроз три рељефне целине: Панонску низију, брдовите пределе с нижим планинама и низијама и планинско-котлинска подручја. Планинска макрорегија обухвата Западну зону веначних планина (Динариди), Источну зону веначних планина (Карпато-балканиди) и Средишњу зону планина и котлина. Основа планинског рељефа Србије настала је током три орогенезе: каледонска, херцинска и алпска орогенеза. У току сваке орогенезе може се издвојити више орогених фаза – када су тектонски покрети били најинтензивнији. 

Брдовити предели са нижим планинама и низијама заузимају простор јужно од Саве и Дунава. Надморска висина на овом подручју варира од 500 до 1000 метара. Овакав рељеф заузима око 2/3 територије Србије. Око 10% територије Србије чине подручја са надморском висином од преко 1000 метара. Ради се о масивима смештеним јужно од река Западне Мораве и Нишаве. Имамо чак 15 планинских врхова изнад 2000 метара н.в.

Када је реч о искоришћености ових простора у нашој земљи и очувању њиховог изворног стања, ситуација није на завидном нивоу. Данас се од нетакнутих планинских предела праве урбанизовани туристички центри. Па, уместо да пејзаж красе непрегледне висоравни, бујне четинарске и листопадне шуме, имаћемо утисак да се налазимо у сред града јер нас окружује мноштво хотела, вила, апартманских насеља, продавница и сл. Међу најистакнутијим туристичким центрима истичу се Златибор и Копаоник.

Сваком наредном посетом ових центара, схватам да планина губи свој смисао, док урбанизована средина са свим својим негативним дејствима узима маха. Из дана у дан, ничу нови објекти, смештајни капацитети се повећавају, а природне лепоте деградирају и уништавају.

Највећи проблем нису посетиоци планина, већ њихово немарно и неодговорно понашање у таквим срединама. Врло често, при њиховом одласку, поред лепог расположења, дивних тренутака и успомена које понесу са собом, „забораве“ да исто тако понесу и свој отпад, своје смеће. То је једна од низа неприлика због које наше планине нису у свом пуном сјају, онакве какве треба да буду – чисте.

На сву срећу, постоје планинска подручја која су заиста остала да „живе“ у свом изворном стању. То су у највећем броју случајева планине које су услед сурових и тешких услова живота напуштене од стране локалног становништва, које, у потражњи за „бољим животом“ одлази у градове или већа насеља. Такве планине налазе се махом на истоку наше земље где је изражена велика стопа депопулације. Такође, ту су и планине попут Таре, Златара, Гоча које (још) нису на масовном удару туриста. Надам се да ће тако и остати.

У складу са наведеним потешкоћама са којима се суочавају планинска подручја и ове године, на данашњи дан, организују се еко-акције широм земље.

Свакако најпопуларнија јесте и Спортско-такмичарска манифестација „Дан чистих планина“ на Рајцу, која се одржава већ 17. пут заредом, традиционално. На челу организације је Планинарско-спортски клуб „Победа“ из Београда у име Планинарског савеза Србије и Планинарског савеза Београда. Манифестација траје два дана, од 28-29.9.2019. године и састоји се из низа активности попут – планинско трчање, планински бизиклизам, такмичење из оријентиринга, спортско пењање на природној стени, пешачење стазама Рајца… 

Чисте и очуване планине са свом својом дивљином и драгоценостима које се ту јављају су нам потребније него икад. Оне су чувари биолошке разноврсности и могу слободно рећи: чувари здравља, а то потврђују и многи медицински стручњаци. Имајући у виду чињеницу да највећу површину наше Србије чине управо планинска подручја, стога и њихова заштита мора бити на много већем нивоу. Нека нам овај дан буде подсетник на то. И не само овај, већ сваки други…

А, сутра ћу поћи на планину, нека ми се очи напију – висина, даљина – да с овим сјајем пођем према тешким данима.

Отон Жупанчић