Поштујемо цвеће због лепоте и мириса, повезујемо га са романтиком, алтернативном медицином, ритуалима и религијом, а чак га можемо користити и као храну. Често се виђа на крштењима, сахранама, свадбама и забавама, као кићанка на свечаностима и празницима и као украс за дом. Цвеће нам служи и за обожавање разних божанстава, па га разни верници широм света доносе у своје храмове.
Постоји велики број светски познатог цветног поврћа као што су броколи, карфиол и артичока, као и цвеће које се користи као зачин – шафран, каранфилић и капар. Цветови хмеља се користе у пиву, а маслачка и зове у вину. Цвеће такође може да се користи за прављење биљних чајева. Неки цветови су повезани са одређеним симболичким значењима – на пример, црвене руже асоцирају на љубав, мак на утеху после смрти, перуника и љиљани на сахране, а беле раде на невиност.
Не знамо засигурно зашто је баш 20. мај Дан цвећа, иако постоји Дан цвећа који се одржава на Источној пијаци у Детроиту сваке године у недељу после Дана мајки, а то је око 20. маја. Оно што знамо је колики је значај цвећа у нашим животима. Цвеће не само да додаје боју и текстуру нашој планети, већ је и важан део великог броја биљака и основни извор хране за многе организме.
Присуство живописног цвећа може да изазове срећне емоције и брзо да утиче на наше расположење. Истраживања сугеришу да цвеће и биљке око болнице могу помоћи пацијенту да се брже опорави смањењем нивоа стреса и анксиозности. Важност цвећа у нашем свакодневном животу је да помогне да пренесемо најлепше емоције према некоме на начин на који ниједан предмет не може. Ако речи нису довољне, цвет може да говори шта вам је у срцу и ојача ваше везе са особама до којих вам је стало.
Цвет је део биљке који производи семе које након оплођења постаје нова јединка, а све то захваљујући процесу званом опрашивање. Свака врста има другачије цветове, по боји, мирису, облику и величини. Цвећу је потребна храна и сунчева светлост да би преживело, јер оно само прави храну, тј. енергију, фотосинтезом. На свету постоји толико различитих врста цветница да нико не зна тачан број, али најближа процена је нeшто више од 400 хиљада врста.
Иако се цвеће веома разликује по изгледу, постоји неколико карактеристика које остају исте за већину цветова. Ево главних делова цвета и њихових функција:
- Чашични листићи штите неотворени цвет. Зелени су и наликују лишћу. Међутим, за одређено цвеће, као што су орхидеје и љиљани, они су исте боје као и латице (крунични листићи) и тешко их је идентификовати.
- Семени замеци производе и држе женске репродуктивне ћелије, а налазе се унутар тучка. Прашници су издужени, садрже полен и наликују на стабљику. Када се полен пренесе са прашника на тучак (било да су ови делови на истој биљци или не), долази до оплођења, након чега се развијају плод и семе као репродуктивни органи, а затим и нове јединке.
Примарна улога цвета је репродуктивна, а сам цвет може, у зависности од начина опрашивања, имати различит изглед. Није свеједно да ли до преноса полена долази дејством ветра или неког опрашивача – цветнице које се ослањају на инсекте као опрашиваче су по правилу крупних и разнобојних цветова како би их привукле, док су оне које се опрашују ветром значајно скромнијег изгледа.
У еволутивно новијим групама се може уочити и груписање појединачних, ситних цветова у разноврсне цвасти попут, на пример, класа и грозда, које можемо уочити код битних прехрамбених култура. Нама најпознатије и у свакодневном животу најближе цвасти су главице које карактеришу породицу главочика (Asteraceae) – главице маслачка, сунцокрета и беле раде својим изгледом подсећају на појединачне цветове, али су заправо састављене од великог броја ситних цветова.
Цветови имају и вишеструку комерцијалну употребу. Прехрамбена индустрија користи цветове за екстракцију укуса и боја за храну. Неки ресторани их користе за декорацију хране, а поједини украсни цветови су и јестиви.
Немогуће је да се умањи значај цветова у природи. Без њих нема житарица, орашастих плодова и бобица, зато што су то зрели производи успешно оплођеног цвећа. Ове намирнице, које су основни извори енергије и хранљивих материја великог броја људи, помажу у одржавању екосистема наше планете.
Чак и биљке које се узгајају за исхрану домаћих животиња често цветају. Крмне културе као што су соја, детелина, луцерка и грахорица су све цветне биљке, као и све остале врсте трава. Већина цветница које се узгајају за исхрану, сточну храну и влакна се купују и продају на међународном нивоу, а светска економска тржишта заснивају се на трговини робом која је директно повезана са производњом цветних биљака.
Употреба цвећа у медицинске сврхе практикује се од давнина, а постоје цветови који се и данас користе у производима конвенционалне и алтернативне медицине. Неки од најпопуларнијих лековитих цветова су јагорчевина, жалфија, маслачак и бели слез.
Много тога на данашњи дан може да се уради у част цвећу. Поклоните некоме биљку која цвета. Посадите цветни врт. Проверите када је најбоље време за садњу и које су потребе цвећа за сунцем и типом тла, као и у којим зонама оно најбоље расте. Негујте цвеће у свом дому или на свом радном месту. Направите нешто од јестивог цвећа. Посетите ботаничку башту. Прочитајте забавне чињенице о цвећу. Набавите лосионе или сапуне са екстрактима цвећа или направите своје. Окупајте се у купки од лаванде или испуните свој дом мирисима руже и јасмина. Читајте поезију о цвећу као што су песме Вилијама Вордсворта или Вилијама Блејка. Погледајте позната уметничка дела о цвећу као што су Ван Гогови „Сунцокрети” или Монеови „Водени љиљани”. Ко зна, можда се и у вама јави жеља да ухватите четкицу у руке и украсите платно неким цветним мотивом.
Винсент Ван Гог, Сунцокрети; Клод Моне, Водени љиљани
