Дунав је водени гигант који се својом дужином од 2.860 км пружа кроз десет европских држава. Својим путем од планине Шварцвалд у Немачкој где извире уз помоћ Баварског канала спаја Атлантски океан са Црним морем у које се улива. Захваљујући својој мултинационалној и мултикултурној и више националној припадности, Дунав је река са највише имена. Нека од најстаријих имена потичу још из времена старих Римљана који су га називали Данистер и Данубиус. На месту код Гвоздене Капије Дунав има максималну дубину од 90 метара и ширину која износи око 150 метара. Захваљујући величини и дубини свог корита, Дунав је погодан и за пловидбе великих бродова. Током врелих летњих дана, када ниво воде Дунава опадне услед високих температура, са обала се могу видети олупине ратних бродова који су пролазили Дунавом 1944. године.
Дунав поседује један од највећих речних сливова, пошто се у њега улива више од двадесет река. Не само да је велики екосистем и простор који насељава велики број биљних и животињских врста, Дунав такође представља битно културно-историјско место, место инспирације и наде. Дунав је надахнуо многе уметнике, попут Јохана Штрауса млађег који је пре више од 150 година написао композицију „На Лепом плавом Дунаву”

Дунав у Србији има ток дужине од 588 километара на којем се налазе специјални резервати природе. Његов ток прате шаренолике шуме, речне аде и мочварни екосистеми. У Србији Дунав усеца највећу европску клисуру – Ђердапску клисуру, где се налазе две значајне хидроелектране: Ђердап 1, саграђен још 1972. уз сарадњу са Румунијом, и Ђердап 2. Поред невероватних природних пејзажа, идући током Дунава кроз Србију, на речним ободима се могу видети тековине људске заоставштине у виду бројних тврђава саграђених у прошлости попут Петроварадина, Калемегдана и Голупца. Лепенски вир и нешто млађа Винча, локалитети који датирају још из периода од пре девет хиљада година, представљаају прва урбана насеља и налазе се на обали Дунава. Током Дунава се могу видети и трагови Римске цивилизације: Tabula Traiana, Viminacium, итд.

Како Дунав представља природно и културолошко добро, 1994. године је потписана Међународна конвенција о заштити Дунава. Прва прослава Дана Дунава се одржала на десетогодишњицу прославе потписивања ове конвенције у организацији Међународне комисије за заштиту Дунава – ICPDR (The International Commission for the Protection of the Danube River) након чега се овај дан прославља сваког 29. јуна у четрнаест земаља потписница Конвенције о заштити Дунава. Прослава која се одвија дуж тока Дунава представља исказивање захвалности Дунаву за сва добра која нам обезбеђује: храну, воду, простор за живот… У овом догађају учествују све друштвене групе, од деце у вртићима преко научника и истраживача до министарстава. Кроз широк спектар активности попут игара на води, излета, округлих столова и радионица, циљ догађаја је подизање свести о Дунаву и његовој важности. Прославом дана Дунава се истиче његова вредност, указује се на будућност коју доноси и афирмишу се људи да делују у корист Дунава и брину о њему.
Јасно је да је Дунав од велике важности за живот и развијање, како природе тако и народа и простора који насељавају његове плодне долине. Дунав представља компоненту од највећег значаја за развитак живота у великом делу Европе. Он је симфонија природе и културе која обликује и негује животе хиљадама година. Дунав треба славити и чувати, али ова моћна река је угрожена дивљим депонијама и отпадима који се отпуштају у њу. Стога треба настојати да се Дунав заштити јер нам је својим током даривао живот и изобиље.
