6. мај – Дан еколога Србије

О екологији и заштити животне средине данaс се прича више неко икада. Ради се на њој мање него што се прича, али и ту се види напредак. А шта се за то време дешава са еколозима?

Ко су еколози у Србији? Одакле долазе и како настају?

Еколог се постаје на Биолошком факултету на модулу Eкологија или мастеру Eкологија. Врло слично звање, мада углавном окренуто ка заштити животне средине, а не самој екологији, може се добити и на многим другим факултетима на основним академским студијама као што су Технолошки факултет (Инжењеринг заштите животне средине), Хемијском факултету (Хемија животне средине), Шумарском факултету (Еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса), Универзитета у Београду. Универзитет у Новом Саду је још једно место где можете постати еколог и то на Природно-математички факултет (Екологија), Пољопривредни факултет (Фитомедицина и Заштита животне средине), као и многим мастер програмима. У целој Србији на 17 факултета у оквиру 7 универзитета постоје еколошки и смерови за заштиту животне средине. А шта се дешава пре и после тога?

Ја сам студент екологије. Када сам се одлучила за екологију добила сам подршку од уже породице и пријатеља и ни макац даље. Један од мојих омиљених коментара је:  „Дете, што не упишеш медицину (за коју никада нисам била заинтересована) па да постанеш светски познат доктор, а не да скупљаш ђубре других људи”. Већина осталих коментара су били слични овоме. Могу да кажем да кроз мање од две године став истих тих људи прешао је у: „Одлично! То је посао будућности, сада то свака фирма мора да има”. 

Између ове две крајности, где је заправо екологија у Србији и еколози са њима?

Да ли еколози сакупљају туђе ђубре?

Не. Постоје људи којима је посао одношење отпада из контејнера, као и они који чисте улице. На жалост, еколози морају да подсећају људе где се отпад баца. Разлог томе је што људи праве дивље депоније које имају изузетно негативан утицај на животну средину.

Еколошке акције чишћења – можда сте чули за њих. Спроводила су их многа удружења која се баве заштитом животне средине. Овим акцијама чисте се делови града који полако прелазе у дивље депоније, немарним понашањем становништва. Ако неки еколог учествује у тој акцији, да, тада скупља ђубре, али то му није посао, нити је више квалификован за тај посао од било које друге струке. У акцијама чишћења могу да учествују сви грађани и добродошли су!

Да ли свакој фирми треба еколог?

Тачно је да ће временом све више радних места за екологе, еколошке инжењере и слична звања бити отворено. Та места ће бити у оквиру јавних предузећа и министарстава, а вероватно након тога ће уследити и она у приватним предузећима. Предузећа су већ у обавези да међу запосленима имају референте за заштиту животне средине, али ту улогу обављају углавном лица задужена за заштиту на раду. На велику жалост, ситуација је тренутно далеко од тога. Већина дипломираних и мастер еколога не могу да нађу посао у струци у Србији, стога већином раде на местима које обезбеђује средња стручна спрема, односно 4. степен стручне спреме, а не 6.2. и 7.1. што представљају дипломске и мастер студије. Онај мали број који успе да се запосли у струци углавном ради у невладином сектору. Јако је битно нагласити и да екологија и заштита животне средине нису послови будућности, већ послови садашњости јер су већ сада проблеми којима се баве горући. 

Које су области рада еколога?

Екологија је мултидисциплинарна наука, и грана биологије. Она је холистичка што значи да је свеобухватна. Еколог мора да има знања из многих других фундаменталних и примењених наука као што су биологија, хемија, географија, климатологија, физика, педологија,… И екологија има своје гране, које су области рада еколога као што су:

• Општа екологија – свеобухватна грана екологије
• Бихевиористичка екологија – проучава улогу понашања у адаптацији животиња на њихова станишта, као и његове еколошке и еволуционе основе
• Екологија предела – примарно проучава пределе, односно проучава односе у оквиру делова предела који су слабије уочљиви и односима међу живим светом који настањује пределе
• Екологија животне заједнице – проучава односе међу врстама у одређеној еколошкој заједници
• Екологија екосистема – проучава како се размењују материја и енергија кроз екосистеме
• Популациона екологија – бави се динамиком популације унутар врста и њеном повезаношћу са факторима средине

Ово су само гране екологије, али постоје и многе сродне науке и разни послови који могу позитивно утицати на природу. Поље деловања инжењера за заштиту животне средине је велико и углавном је подграна неке друге веће области. Самим тим се и баве утицајима те гране на животну средину, као и на њено побољшање. 

Климатолози су веома важни сада када су климатске промене узеле маха. Инжењери који се баве материјалима могу радити на изради еколошки повољнијих. Педолози заједно са инжењерима пољопривреде имају пуне руке посла да спасу обрадиво земљиште које се све већом брзином уништава.  Молекуларни биолози заједно са еколозима могу да одгонетну традиционална еколошка питања, помоћу популационе генетике и геномике. 

Како помоћи еколозима?

Ако су то будући еколози, односно деца која тек треба да изаберу факултет, подржите их, немојте их плашити да неће моћи да се запосле јер не знате како ће бити док они заврше факултет, поготово данас када је прилика у самозапошљавању огромна и многи кроз фриленс и стартапове сами себи отварају радна места. 

Цените екологе и оно што они раде јер се еколози брину за све нас. Подржите еколошке организације и њихове акције. Слушајте екологе и оно што имају да кажу. Немојте занемаривати екологе и оно што раде. Немојте занемаривати екологију, јер тада занемарујете друге, а на крају и себе.