Ове године Дан еколошког дуга у свету обележавамо 2. августа, док је Србија дужна још од 8. јула.
БЕОГРАД – Овогодишњи Дан еколошког дуга обележавамо 2. августа. Тај дан означава датум када наша годишња потражња и потрошња природних ресурса прекорачи све оно што Земља може да произведе или обнови током целе године. То се догађа зато што емитујемо више угљендиоксида у атмосферу него што наши океани и шуме могу да апсорбују, исцрпљујемо залихе рибе брже него што оне могу да се обнове и сечемо шуме неплански и пре него што могу поново да израсту. Последице су екстремни топлотни таласи, незаустављиви шумски пожари, разорне поплаве и драматичне суше који се све чешће догађају широм света.
Global Footprint Network сваке године израчуна Дан еколошког дуга користећи податке о националном отиску и биокапацитету. Док се 2. августа обележава глобални Дан еколошког дуга, у наш регион је закорачио много раније. Најпре у Словенију 18. априла, па у Црну Гору 17. маја, затим у Хрватску и БиХ 29. маја, Северну Македонију 6. јула, Србију 8. јула, а у Албанију ће стићи 3. новембра. Очигледно, у региону живимо на кредит и тако одузимамо природу будућим генерацијама.
„Ресурсе које нам је природа поклонила смо већ потрошили. Ако се то може сматрати напретком, ове године је то на глобалном нивоу пет дана касније у односу на прошлу, али је ситуација у региону иста као и 2022. године. Похвално је да не назадујемо, а сигурно морамо да уложимо много веће напоре било у погледу смањења декарбонизације, било у одговорнијем економском пословању, како бисмо у неком тренутку видели напредак. Желимо да остваримо циљ УН-овог Међувладиног панела о климатским променама IPCCR о смањењу емисије угљендиоксида за 43% до 2030. на свету (у поређењу с 2019. годином), а да бисмо то урадили потребно је да померимо Дан еколошког дуга за 19 дана унапред сваке године током наредних седам година“, истиче Александра Угарковић из WWF Адрије.
Постоје решења за смањење еколошког прекорачења и јачање биолошке обнове, која би могле да помере Дан Еколошког дуга значајно. Платформа Power of Possibility приказује бројне технологије, стратегије влада, јавне политике и најбоље праксе грађанских иницијатива и академске заједнице. Тако би повећање извора електричне енергије с ниским учешћем угљендиоксида на светском нивоу са садашњих 39% на 75%, померило овај дан за 26 дана унапред. Уколико бисмо за 50 % смањили бацање хране, добили бисмо 13 дана, а заменском планском садњом дрвећа још додатних 2,1 дан.
„Реч је о још једном подсећању и упозорењу на то колико претерано искоришћавамо природне ресурсе што доводи до све бржег Земљиног еколошког и климатског колапса. То није само неодговорно, већ и крајње опасно и захтева хитне акције. Светски челници морају да искористе своју политичку моћ како би нагласили да је постојећа еколошка ситуација хитна и да тако поставе трасу ка одрживој будућности. ЕУ је недавно тесном већином изгласала Закон о обнови природе и то је један од начина, а све ово Србију тек чека као земљу кандидата. Иако, логички посматрано, природа је природа и важно је да о њеном очувању бринемо небитно да ли јесмо или нисмо чланице Европске уније. То треба свима да буде приоритет, а посебно политичарима који заштиту природе треба да уврсте у све државне политике ”, закључује Угарковић.
За детаљније информације: Александра Угарковић, сарадница за комуникације, augarkovic@wwadria.org +381 69 8999 872
Додатне информације: Global Footprint Network је међународна непрофитна мрежа која окупља знанственике и стручњаке из 70 свјетских непрофитних организација. https://www.footprintnetwork.org/
О WWF-у: WWF је једна од највећих независних организација, која се бави заштитом природе и има активну глобалну мрежу у више од 100 земаља. Мисија WWF-а је да заустави уништавање животне средине и створи будућност у којој људи живе у складу са природом, путем очувања светске биолошке разноврсности, одрживог коришћења природних ресурса и смањења загађења и претеране потрошње. Више информација на: https://www.wwfadria.org/sr/
.
