Данашњи датум је од прошле године званично резервисан за туфнастог господара амазонских шума – јагуара, по први пут ова величанствена животиња добила је свој дан и он ће се обележавати сваког наредног 29. новембра.
Јагуар (Panthera onca) је једина врста из рода Panthera која насељава Америчке континенте и уједно представља највећу мачку на том простору. Претежно живи у тропским пределима и густим, влажним џунглама са обиљем биљног покривача. Као и већина мачака јагуар је одличан пењач па тако највећи део слободног времена проводи уживајући у сигурности високог дрвећа, али се такође веома добро сналази и у води кроз коју може да плива великом брзином.
Иако дели сличности у спољашњем изгледу са леопардом, јагуар има теже, чвршће и крупније тело, само реп може да буде дуг и до 180 m, као и ширу главу са чељустима толико јаким да је на првом месту по јачини угриза у односу на све мачке на свету.
Најактивнији је у сумрак и ноћу, његова рика се чује километрима далеко, али занимљиво је да нема способност да преде и то га разликује од осталих припадника породице мачака. По природи ове животиње су самотњаци, живе са женком само за време парења и то врло кратко након чега се свако враћа самотњачком животу.
Ове особине, заједно са невероватном спретношћу и брзином, чине јагуара изванредним ловцем који нема ниједног природног непријатеља у свом станишту. Ниједног, сем човека наравно!
Крзно јагуара савршено је за камуфлажу и чини га готово неприметним за његов плен, међутим, управо то крзно привукло је пажњу човека. Још древне Маје биле су фасциниране крзном јагуара. У њиховој митологији он се сматрао за „скривено сунце“, а шаре су представљале рефлексију звезда које сијају на ноћном небу. Веровали су да је божанска фигура, краљ подземља, симбол за све што је неухватљиво, снажно, неконтролисано и задивљујуће.
Ипак, предивне туфне и крзно овој зверки донеле су велике проблеме, па тако неприкосновени предатор мора да се бори за своју егзистенцију управо са човеком. Иако је лов на јагуаре забрањен, њихова популација се у последњој деценији драстично смањила, а са неких области јагуар је потпуно нестао. Ловокрадице га масовно изловљавају, а крзно и кожа се прерађују како би се направиле јакне, бунде, обућа и торбе. Због тога се данас јагуар нажалост налази на IUCN црвеној листи као животиња угрожена у свом станишту. Процењује се да је у џунглама остало још тужних 15.000 јединки.
Организације са Америчких континената боре се за заштиту јагура кроз различите пројекте, а једна од водећих организација WCS истакла је да се у периоду између 2002. и 2016. године приметио раст популација од 7,8% на свим локацијама које су под њиховом заштитом што радује и враћа наду.
Интернационални дан јагуара управо постоји како би се подигла свест јавности о притиску који ова величанствена животиња трпи и подсећа нас шта то можемо да изгубимо из хира за скупом бундицом.
