Дан јавних башти

Постоји више начина да се опише појам баште. То мноштво описа потиче од тога што баштом можемо да назовемо и веома мало цветно парче земље, али и велико поље где може у симбиози да живи веома разнолика флора и фауна. Због своје раскошне лепоте, јавне баште су често омиљена места за породична окупљања или за дружење са пријатељима. Такође, овакве области у граду често се користе за разне позоришне представе и концерте на отвореном.

Овакве зелене оазе унутар бетонски сивих градова од непроцењивог су значаја за чистији ваздух у граду и спокојство становништва. Јавне баште су прави подсетник лепоте природе, одлично су место за излете, шетње и предах од свакодневних брига. Када говоримо о њиховом значају, ваља се подсетити како је и када настала идеја да оне заправо настану.

Све почиње у Месопотамији, благородној земљи између Еуфрата и Тигра, коју су красили брдовити северни предели и алувијалне равни на југу. Према историјским подацима, становништво ове земље било је урбано и писмено чак 3 000 година пре нове ере. Докази о постојању башти у том периоду пронађени су у списима, на сликама, као и у археолошким ископинама. У хеленској традицији, Месопотамија је била место где су се налазили Еденски врт и висећи вртови из Вавилона, једно од седам светских чуда старог света. На овом подручју постојало је обиље вртова са храмовима, а у архитектури из овог периода препознатљиво је и неколико јединствених стилова краљевских шеталишта.

Велики зелени јавни простори су уз све то служили и као паркови за лов, где су владари доносили до тада невиђене животињске и биљне врсте како би исказали величину и значај својих новоосвојених територија. Почевши од око 1 000. године пре нове ере, асирски владари развили су стил урбаног баштованства са што више природних обележја, као нпр. са текућом водом спроведеном каналима из оближњих притока, и са егзотичним цвећем, воћем и поврћем.

Дан јавних башти, озваничен је 2009. године у северој Америци, како би промовисао свест о значају ботаничких башти, арборетума, зоолошких вртова, вртова од историјског значаја, као и целокупног градског зеленила.

Данашњи дан такође представља погодан тренутак да се апелује на градске управе за повећање зелених површина и њихово уређење и одржавање. Ботаничку башту „Јевремовац“ у Београду можете посетити сваког дана од 9 до 17 часова. Препоручујемо да посетите данас ову башту, али свакако не губећи из вида актуелну епидемиолошку ситуацију. Такође, у Београду је ту и Топчидерски парк, Авала, Ташмајдански парк, Бањичка шума, арборетум Шумарског факултета и још много других. Свакако треба поменути и лепоте наше земље као што су Дунавски парк у Новом Саду, зоолошки врт на Палићком језеру, градски парк у Вршцу, и много других. Према подацима са википедије, на списку 30 највећих урбаних паркова, чак 16 се налази у САД. Први на листи по величини није Централ парк у Њујорку, како би многи помислили, већ Чугач Стејт парк на Аљасци (у оригиналу Chugach State Park) који се простире на невероватних 2 004 km².

Без обзира да ли смо по природи весели или мрзовољни, мало је оних који ће рећи да не воле шетњу кроз градско зеленило. Када се мало боље присетимо, зар нема свако од нас бар једно сећање из детињства баш из неког оближњег парка или баште? Могли бисмо чак да кажемо да је близина тог зеленила имала утицај на то какви смо људи данас. Градске баште, вртови и паркови места су где се састајемо и растајемо, где учимо да ходамо, где гулимо колена, па се подигнемо и устанемо, где учимо да ходамо руку под руку, или учимо да будемо сами. Па зато, лак је одговор на питање шта је башта – башта је место где цвета машта.