Када се спомене „кикирики“ на шта прво помислите: печени, пржени, слани, путер, уље, слон, Смоки, где он расте или нешто друго? Многе су асоцијације на њега и тешко је изабрати само једну која описује ову биљку. Зато ћу се данас потрудити да га што боље представим.
Кикирики (лат. Arachis hypogaea) је једногодишња биљка из породице махунарки (лат. Fabaceae) која потиче из јужне и централне Америке. Надземни део биљке расте и до 50 центиметара, а цветови су жути. Занимљива и верујем мање позната чињеница је да плодови расту под земљом као кромпир.
Први археолошки налази датирају да је кикирики постојао још пре 7600 година вероватно као дивља врста.
Познато је да биљке из породице махунарки као што су грашак и пасуљ, па тако и кикирики улази у симбиотски однос са бактеријама које фиксирају азот у корену. Tо значи да за гајање кикирикија није потребно толико ђубрења на бази азотног ђубрива, и сам по себи поспешује плодност земљишта.
Али постоји пар проблема код узгајања ове махунарке. Један од њих је формирање гљивице Aspergillus flavus која производи афлатоксин и тако учини плод неупотребљивим. То се дешава када је земљиште правише влажно током формирања самог плода или ако убрани плодови нису чувани (складиштени) на одговарајући начин.
Кикирики је веома позната намирница у кулинарству. Користи се у сланим и слатким јелима у целом свету, не само као грицкалица, већ и у облику уља, путера, брашна па чак и неких народих специјалитета. У већини земаља традиционално се продаје као грикалица на улицима или на спортским и другим догађајима.
Јако је погодна намирица и додатак, јер се лако и добро комбинује у слатким и сланим јелима. Животиње попут мајмуна, глодара и птица га такође користе у исхрани.
Осим што је најпознатији у кулинарству, користи се и у индустрији. Из кикирикија се могу добити боје, лакови, уља за подмазивање, инсектициди па и сапуни. Тврде опне (љуске) кикирикија се користе у изради неких материјала попут плоча, картона и пластичних маса.
Веома је богат нутријентима од влакна, протеина и витамина. Садржи пуно протеина и витамина Б, као и макроелемената попут калцијума, гвожђа и магнезијума.
Нека негативна страна кикирикија јесте што се може јавити алергија током конзумације. Алергију изазивају углавном његова уља или протеини који се обично не налазе у другој храни коју конзумирамо. Саставни део многих кондитора јесте управо кикирики, зато на већини амбалажа стоји упозорење да производ садржи или може садржати трагове кикирикија.
Занимљивости:
- Кикирики није орашасто воће, расте под земљом.
- Користи се у исхрани домаћих животиња као замена за сено, а остатак прерађеног уља за ђубрење земљишта.
- Пре својих политичких ангажовања и председничких титула, Џими Картер и Томас Џефресон су узгајали кикирики на својим фармама.
- Мит је да је слоновима основни део исхране кикирики. Ова асоцијација је настала тако што је посетиоцима у цикрусима и зоолошким вртовима било дозвољено храњење животиња, па им се кикирики као честа грицкалица, давала из руку.
- Постоји четири различита типа кикирикија, који се гаје за одређену намену. Ранер (Runner peanuts)се користи за производњу кикирики путера, Вирџинија се среће углавном у опни као забавна грицкалица, шпански кикирики има црвену љуспу и више орашасти укус и Валенсија има веома сладак укус и често се кува.
И за крај, прославите овај дан уз ову дивну грицкалицу или направите неки специјалитет или домаћи кикирики путер!
