Насловна Живи свет Животиње 24. април – Светски дан лабораторијских животиња

24. април – Светски дан лабораторијских животиња

1587
0
Време читања: 4 минута

Почевши од 1979. године, када је у Великој Британији Национално антививисекцијско друштво прокламовало овај дан, почиње масовније да се шири идеја о подизању свести о положају лабораторијских животиња. Уједињене нације јесу признале овај дан, али га још увек нису уврстиле у званични распоред обележавања. Ето прилике да то и променимо. Колико је ово важна тема, говори и податак организације Cruelty Free International да је 2019. године усмрћено 115 милиона животиња у огледима. 

Када се у неком разговору покрене прича о заштити лабораторијских животиња, готово увек изроне слична питања и недоумице, попут следећих: лабораторијске животиње не би ни постојале да није огледа у лабораторијама. Како мислите да наука напредује ако укинемо огледе на животињама? Да ли сматрате да је безбедно користити козметичке производе уколико нису тестирани на животињама? Како другачије да објаснимо феномене из биомедицине ако не користимо животиње у школама и на факултетима?

Данас ћемо покушати да бацимо светло на ове нимало једноставне теме, док смо се последњим питањем детаљно бавили на овом порталу у тексту о замени животиња у огледима неживотињским моделима.

Још давне 1876. године донет је први закон о заштити животиња (Cruelty to Animals Act) и већ погађате да је то било у Великој Британији. Мало је познато да је у тој земљи критичка јавност током 19. века заговарала заштиту лабораторијских животиња, те да су се водиле озбиљне дискусије, а неретко и протести. На самом зачетку оваквог антививисекцијског покрета, физиолог и неуролог Маршал Хол, иако страствени вивисекциониста, није игнорисао критику и жељу за полемиком, већ је 1835. године написао документ у коме објављује етичке принципе експерименталне физиологије. Овај документ је касније био темељ заштите лабораторијских животиња у поменутом Закону, а сам антививисекцијски покрет је убрзао процес доношења легислативе. Целих 186 година касније, Холови етички принципи су итекако савремени и применљиви. Хајде да их погледамо:

  1. Не радити експеримент ако се подаци могу добити посматрањем.
  2. Експеримент треба извести само ако су циљеви експеримента дефинисани и реални (достижни).
  3. Неопходно је да научници прикупе информације о претходним истраживањима, да би се избегло непотребно понављање експеримената.
  4. Патња експерименталних животиња треба да буде сведена на минимум.
  5. Сваки експеримент треба да се спроводи у условима који ће обезбедити неопходан приказ и доказ о његовим резултатима и тако указати (колико је то могуће) да ли је потребно тај експеримент поновити.

Још једном ћемо се вратити у Велику Британију, и то у 1959. годину, када су Вилијам Расел и Рекс Барч у књизи „Принципи хумане експерименталне технике“ детаљно описали своје 3R правило. Оно врло брзо постаје окосница заштите огледних животиња савременог доба. Назив и филозофија овог правила су сажети у 3 речи које на енглеском језику почињу словом Р: replacement – замена, reduction – смањење, refinement – усавршавање. Другим речима, треба заменити животиње када год је то могуће (детаљније о замени прочитајте у овом тексту), смањити број животиња у огледима и усавршавати технике и узгој како би етичка цена била што мања. Временом је почело да се намеће четврто слово Р које је обезбедило применљивост претходна три, responsibility – одговорност. 

Након помињања одговорности, односно одговорног приступа науци, образовању, козметичкој индустрији и сл, мислим да мало другачијим погледом можемо да посматрамо питања и недоумице с почетка текста. Дакле, када било ко помисли да би било згодно да се уради оглед на животињи зарад науке, образовања, тестирања разних производа, требало би себи да постави питања попут ових: да ли постоји замена? Да ли сам довољно дуго и детаљно тражио/ла замену? Да ли до сазнања могу да дођем на неки други начин? Да ли овиме понављам већ постојећа истраживања? Да ли треба да објавим информације о свом неуспешном огледу, како и други не би правили сличне грешке и тако изнова убијали животиње? Да ли је кармин вредан мучне смрти бројних животиња или већ постоје испитане и безбедне супстанце? Да ли ми истраживачи довољно често себи постављамо ова питања?

Пошто је тема тешка, а наизглед важна само малом броју људи, мораћу да вас замолим за још мало промишљања. Послушаjте кунића Ралфа, па се видимо кроз 4 минута како бисмо смислили како можемо да му помогнемо.

Као прво, хајде да не окрећемо главу када се помене ова тема. Даље, списак брендова, који не врше експерименте на животињама зарад козметике, можете наћи овде и овде или скините апликацију за мобилне уређаје. Овако ћете одмах знати који производи нису тестирани на животињама и тако можете директно подржати компаније које се понашају одговорно. Такође, морам напоменути да је наша земља још 2009. године донела Закон о добробити животиња („Сл. гласник РС”, бр. 41/2009) којим се забрањују огледи на животињама зарад тестирања козметике. Исто тако, ниједан козметички производ који је произведен у Европској унији није тестиран на животињама. Ипак, неке познате компаније и даље врше оваква тестирања у земљама где је то још увек дозвољено, или чак обавезно (као што је то случај у Кини). Да поједноставим: ако на козметичком производу пише да је направљен у Србији или Европској унији, окрутност је избегнута. Неки производи имају и знак који то наглашава. За све остало, проверите на предложеним линковима и бојкотом куповине изреците свој став.

У поменутом тексту са овог портала, можете пронаћи доста информација и идеја о хуманом образовању. Оно што свакако можете да урадите јесте да обележите овај дан – у школи, на факултету, у породици, на послу, у крају. Може бити оригинално, а помоћи ће много лабораторијским животињама које у својим кавезима проводе тешке животе са извесним судбинама.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име