Насловна Живи свет Биљке 13. мај – Дан лала

13. мај – Дан лала

527
0
Време читања: 4 минута

Месец који јасно показује да је пролеће у пуном сјају је мај. На сваком кораку све цвета, природа се буди и око нас је зеленило које смо дуго ишчекивали. Симбол елеганције и један од весника пролећа је лала, цвет који својим шареноликим латицама наговештава једно од омиљених годишњих доба. Овај цвет спада међу три најтраженија на свету, поред ружа и хризантема.

О лалама и њеним основним одликама

Лале или тулипани су вишегодишње зељасте биљке које припадају породици љиљана (Liliaceae). Оне су монокотиледоне биљке и представљају велику групу скривеносеменица. Највише им одговарају подручја са хладним зимама и сувим, топлим летима. 

Прве лале отварају своје пупољке већ у марту, док поједине због временских услова то чине чак и почетком јуна. С обзиром на то да постоје различите сорте ове биљке, лале могу бити рано, средње и касно цветајуће.

Од назива цвета до његове величанствене историје

Тулипан добија своје име по турској речи tulipant, што значи омот на глави или, једноставније, турбан, због карактеристичног изгледа цвета. Биљка је најраспрострањенији око Каспијског језера и Црног мора, одакле кроз историју наставља свој пут ка северу, те преко Мале Азије допире све до Европе. Постојбина са највише врста лала су области у средњој Азији око планина Хиндукуш и Памир, као и степе Казахстана.  

Позната је чињеница да је Турцима лала била знана још од 11. века, када су се као племе населили на простору Мале Азије. Хипотеза да обожавају ову биљку дуго потврђена је након археолошког ископавања једне палате у Анадолији, где су пронађене плочице са мотивима лала. 

Да је лала била посебна и веома важна Турцима, показује сачувана кошуља турског,  султана Бајазита. На полеђини његове кошуље били су извезени мотиви лале и претпоставља се да они представљају неки вид амајлије.

Овај комад се данас чува у музеју турске и исламске уметности у Истанбулу. Након освајања Константинопоља 1453. године, Турци су на Балкан донели лале, које постају све траженије и још више се узгајају на тлу Европе.

Најзаслужнија особа за успон лала и њихову даљу авантуру кроз векове је султан Сулејман Величанствени. Током његове владавине донете су прве луковице из Истанбула у западну Европу. Француски путописац Пјер Белон боравио је неко време у Османском царству и тада је забележио у свом путопису да народ Турске много воли цвеће. Док је Сулејман био на власти, узгојена је и прва лала култивар од стране највишег судије у земљи. Иако је нова врста лале носила назив светлост небеса, данас је познатија као истанбулска лала. Након много година ратова који су вођени између Турака и Аустријанаца уследио је период стабилности када је 1718. године закључен мир у Пожаревцу. Период од 1718. до 1730. године познат је као доба лала. Овај цвет слављен је као омиљен у Османској држави. Познат песник Ахмед Недим Ефенди писао је песме о овом цвету. Лала је било свуда: у султановој палати, вртовима, на тканини, познатој изник керамици…

Доба лала у Османском царству додатно је обележило оснивање Института за ботаничка истраживања. Фокус истраживања био је узгој лала, њихово категорисање, контрола квалитета, али и цене. Највећи стручњак за лале тог времена био је Табак Ата.  Како је уследио нови талас немира који је нарушио тадашњу стабилност, лале су изгубиле на значају, те је за њих период 16. века био врхунац славе. Данас се сваког априла у Истанбулу организује Фестивал лала, који обухвата време цветања.

Неодољиве лале данас

Лале су током 17. века на простору Холандије биле цењеније чак и од злата. Овај раскошан цвет добио је свој дан и у Холандији, када се треће суботе у јануару обележава Национални дан лала. Захваљујући генетичком инжењерингу, лале постоје у различитим бојама. Иако се црвена лала сматра симболом праве љубави, ружичаста представља краљевски живот, док је жута прво била представник несрећне љубави, али је данас асоцијација на лепе мисли и сунчане дане. На крају крајева, све је у оку посматрача. Да ли ви волите лале и да ли оне красе ваше двориште? 

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име