Манго, воће које асоцира на тропске крајеве, такође својим изгледом и укусом веома подсећа на брескве. Ово воће једно је од симбола лета и у свету постоји око 35 различитих врста манга. Занимљивост да је у Индији, поред употребе у исхрани, ова биљка повезана са верским и фолклорним обичајима. Грациозни и бујни листови манга користе се за декорисање свадби, као украс за сватове, али и за многе друге церемоније у овој држави. Повезаност манга са верским обичајима односи се на претпоставку да је Будино просветљење било управо испод овог фасцинантног дрвета.
Сусрет два драгуља који мењају свет – манго и Индија
Индија је држава која је много утицала на културу других народа, али исто тако је била значајна за многе географске пустоловине и открића која су променила свет. Манго, веома специфично воће које може да употпуни свако пиће или јело, потиче управо из невероватне Индије, а највише се узгаја у Индији и Индокини.
У петом веку пре нове ере, управо је из Индије пренесен у остале тропске делове Азије, а даље је манго свој пут нашао и до Португала. Убрзо из Европе долази и до Бразила, али и до Флориде. Манго је било веома тешко засадити јер семе ове биљке веома брзо пропадне, па су прва стабла су успешно засађена тек око 1700. године у Бразилу.
Опште карактеристике манга као биљке
Манго је своје има добио из тамилског језика, једног од језика Индије. Португалци који су се населили на тло ове државе, чули су од староседелаца слогове речи man-kay или man-gay, те су прихватили овај назив. Изузетна чињеница је да манго живи и до 300 година и да је зимзелена је биљка. Манго може да нарасте и до 18 метара у висину. Дугуљасти листови који могу нарасти до 30 центиметара красе ову биљку док су њени цветови ситни, мирисни и неодољиве ружичасте боје. Плодови манга се изразито разликују по свим особинама. Неки могу бити веома мали попут наше шљиве, а остали могу тежити од једног до два килограма. Облик може бити овалан или срцолик, а сам плод може бити обојен жутом, црвеном или зеленом бојом. Поред препознатљивог укуса, средину плода чини пљосната семенка. Уз познатих 35 различитих врста манга, постоји невероватних 500 подврста ове биљке.
Садња и транспорт манга
Манго не захтева посебну и одређену врсту земље, али ако је тло суво, биљка ће давати више плодова. Треба избегавати влажно земљиште јер тада биљка оболева од гљивичне болести која уништава плод. Манго се размножава пресађивањем и калемљењем на постојећа стабла. Да би проширили своје воћњаке, узгајивачи манга најчешће се служе калемљењем. У Азији је заступљен традиционални метод калемљења, док се узгајивачи на Флориди користе модернијим методама. Манго се транспортује док је још зелен, док је сам плод зрео када има јак цветни мирис.
Нутријенти манга и манго у храни
Манго је право благо када су нутријенти у питању и представља изобиље многих витамина, минерала, али и влакана. Количина витамина Ц који се налази у једном мангу задовољава чак 44% дневног уноса, уз то богат је витамином А који задовољава 10% и фолате који задовољавају 11%. Поседује полифеноле и то су органска једињења која у нашем телу имају функцију антиоксиданаса. Манго се често користи у производњи сокова, као додатак воћним салатама и сладоледима. Користи се и у сланим рецептима, али је дефинитивно непроцењив осећај када се једе самостално те се осети права нијанса укуса.
Поред епитета да је манго право тропско воће, често добија титулу краљевског воћа. У Индији, манго је национално воће и сматра се симболом живота. Оно што се не спомиње често јесте угроженост овог драгоценог воћа деведесетих година, те је увоз био забрањен у Европи. Да ли сте некада пробали манго и да ли вас је освојио својим специфичним укусом и изгледом?
Одличан текст. Обожавам манго, а сад знам и све о њему.
Хвала Вам много, свако добро!