Насловна Живи свет Биљке 5. април – Дан маслачака

5. април – Дан маслачака

2323
0
Време читања: 3 минута

У рано пролеће, један од првих цветова који краси ливаде, пашњаке и друге зелене површине је маслачак. Ова издржљива и прилагодљива биљка има свој посебан дан, када можемо да је упознамо боље. Мада није познат творац овог празника, годинама уназад се 5. априла слави Дан маслачака.

Маслачак (Taraxacum officinale) је зељаста биљка која припада породици главочика (Asteraceae). Пореклом је из Европе, али се данас може пронаћи широм света – присутан је на скоро свакој територији са умереном и суптропском климом.

Енглески назив маслачка „dandelion” потиче из старофранцуског „dent de lion”, што у преводу значи лављи зуб. Овај назив је добио због својих издужених латица које подсећају лавље очњаке.

Током прве године раста, маслачак најчешће формира само листове. Познати жути цветови расту у пролеће наредне године (и сваке године после тога). Цветови маслачка се отварају када су изложени Сунчевим зрацима и затварају ноћу. Цветови се такође затварају када је облачно и када је влажност ваздуха висока (затварањем штите нектар и полен од кише). Киша инхибира отварање цветова, док високи интензитет светлости подстиче њихово отварање. Следећи пут када кренете у шетњу природом, можете да се ослоните на маслачке и проверите да ли ће (или неће) падати киша! 🙂

Маслачак цвета у пролеће и у јесен. Као и бела рада, сваки „цвет” (цваст) маслачка се у ствари састоји од групе цветића, којих може бити и до стотину. Након цветања, златно-жути цветићи постају препознатљиве беле „лоптице”. Сваки „падобранчић” (односно папус) који је део те лоптице повезан је са једним семеном маслачка и расејава се ветром. Један маслачак може да произведе од 3.000 до 8.000 семенки у сезони. За једну тако малу биљку, маслачак може да има дуг животни век, од 10 до 13 година.

Маслачак можда изгледа као сасвим обична биљка, али…

Цветови маслачка који су пуни полена и нектара су одличан извор хране за бумбаре, пчеле, осолике муве и неке врсте лептира. Ако желите да сазнате како можете да помогнете медоносним пчелама прочитајте текст „Иницијатива за медоносне баште”.

Поред тога што цвет маслачка храни разне инсекте, семеном маслачка се такође хране птице као што су штиглић (чешљугар) и врабац.

Маслачак има дугачак корен (до 140 центиметара) који може да сакупи хранљиве материје које се налазе дубоко у земљишту, као што је калцијум, и помогне да постану доступни и биљкама са краћим корењем. Зато, ако имате башту, маслачак је одличан избор да „прави друштво” биљкама које гајите.

Иако има мало научних доказа о утицају на здравље, маслачак је познат у народној медицини Мексика, Северне Америке и Кине, где се користи за побољшање апетита, као диуретик, лаксатив, тоник за кожу, против уринарних инфекција… Прелиминарна истраживања указују на то да може имати антиинфламаторно дејство.

Цела биљка се може користити у исхрани. Млади листови маслачка се могу користити за салате, док се старији листови могу користити за кување. Добар су извор витамина А, Ц, Е и К, као и фолне киселине и магнезијума. Корен маслачка се може јести сиров као поврће, кувати као чај или пећи и користити као замена за кафу. Пупољци могу да се маринирају у сирћету и користе уместо капара. Цветови су такође јестиви. Комбинацијом цветова, воде, шећера и лимуна може да се направи сируп маслачка за сок. Од маслачка се прави чак и вино!

Иако се маслачак сматра коровоском биљком који није пожељан у ратарству, то не значи да није вредна дивљења. Следећи пут када кренете у шетњу и наиђете на овог наизлед обичног становника пољана, сетите се да је много више од лепог цвета и да пружа много тога животињама, људима и екостистему. 

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име