Насловна Свет око нас Вода 28.11. – Дан Медитерана

28.11. – Дан Медитерана

1215
1
Извор: https://mediterraneanday.com/
Време читања: 4 минута

Унија за Медитеран, сачињена од 42 земље чланице, прогласила је 2020. године 28. новембар Даном Медитерана и прво званично обележавање заказала за 2021. годину. Идеја је да се уједине сви који се идентификују са Медитераном, а посебно они који на њему и од њега живе и да прославе богатство културног наслеђа, традиције, био- и геодиверзитета.

Како је изабран датум за обележавање? 

Министри спољних послова Европске уније и 12 земаља јужног и источног Медитерана одржали су 28. новембра 1995. године у Барселони прву Евро-медитеранску конференцију и потписали Споразум о покретању евро-медитеранског партнерства чији је циљ да се медитерански регион претвори у заједнички простор за мир, стабилност, безбедност и заједнички просперитет. Дан Медитерана је подсетник на ову посвећеност и на то да, упркос бројним изазовима, треба наставити заједничко напредовање, јер су сличности медитеранских народа много веће него њихове разлике. 

Славити Медитеран значи славити живот и све његове боје. Ово древно море дало је свету велике цивилизације, најраније универзитете, прве филозофе и најважније трговачке центре. Средоземно море је и једно од најстаријих риболовних подручја на свету.

Дан Медитерана, такође, даје прилику да се покрену питања од интереса, да се мобилише политичка воља и ангажују ресурси за решавање заједничких изазова на овом простору. Изазова је много, али ако се фокусирамо на оне који се тичу заштите животне средине, могли бисмо издвојити неколико најзначајнијих.  

Отпад

Међу највећима су свакако проблеми везани за отпад, било да је у питању чврст отпад, у којем предњачи пластика, или отпадне воде. Отпад из бродова и чамаца који несавесни власници или неодговорни туристи остављају за собом и медицински отпад, чија је количина у Медитерану од почетка пандемије значајно порасла, су посебне категорије којима треба управљати на адекватан начин. Одавно је познато предвиђање Гринписа да ће са овим степеном загађивања до 2050. године у Медитерану маса пластике бити већа него маса укупног рибљег фонда и да већ сада на свака 4 m2 дна постоји минимум један комад пластике. Гринпис, такође, процењује да се 21-54% светске микропластике налази управо у Средоземном мору. Поред економског губитка, који само за Ницу у Француској износи око 2 милиона евра годишње за чишћење плажа, велики су ризици за животну средину и здравље људи повезани са микропластиком. 

Нафта и гас

Текстови о истраживањима, експлоатацији и изливањима нафте и гаса на подручју Медитерана пунили су новине претходних година, нарочито од када је амерички геолошки завод дао процене о огромним резервама нафте и гаса у Левантском мору. Експлоатација нафте и несреће као последица транспорта нафте међу највећим су претњама по биодиверзитет мора, тако да би нове нафтне платформе имале велики негативан утицај на стање Средоземног мора.

Неодрживи риболов

Прекомерно изловљавање рибе у Медитеранском мору интензивније је од глобалног просека за чак једну трећину, када се посматрају комерцијалне врсте рибе.

Подаци Уједињених нација говоре да се укупна популација туна, сабљарки, инћуна и сардина смањила се за трећину у последњих 50 година, што не чуди када видимо да се, према подацима Светске организације за природу (WWF) сваке године улови око 1,5 милиона тона рибе у Средоземном мору.

Посебно је критично стање када су у питању морске грабљивице. Више од половине врста ајкула и ража Средоземног мора је угрожено, а готово трећина њих лови се до нивоа изумирања. У мањем проценту је ловљење циљано, док већина ових риба бива случајно ухваћена због неадекватног начина рибарења.

Заштићена морска подручја

Из Светске организације за природу такође упозоравају да је тренутно заштићено мање од 10 процената Средоземног мора, од чега је у само 1,27% заштићених морских подручја заштита заиста учинковита. Повећање заштићених површина имало би знатан утицај на опоравак екосистема, а самим тим и позитивне ефекте на милионе људи који зависе од мора као главног извора хране и прихода. Потребно је достићи бројку од 30% заштићених подручја са високим степеном заштите да би се Медитеран почео опорављати.

Креме за сунчање

Креме за сунчање се могу издвојити као посебан проблем везан за морске екосистеме јер је процењена количина која се сваке године спере са наше коже у море око 14.000 тона. Најугроженији су корали, али и остатак живог света у мору трпи озбиљне последице од преко 80.000 регистрованих супстанци из производа за личну негу које могу да утичу на загађење мора.

Климатске промене

Научници кажу да је област која се на Земљи најбрже загрева управо Медитеран. Последњи климатски извештај Међувладиног панела за климатске промене УН означио је Средоземље као „један од најзначајнијих и најрањивијих климатских жаришта“. Последице климатских промена у овом подручју огледају се у повећању температуре мора, повећању киселости и смањењу количине кисеоника раствореног у води и променама у биодиверзитету зависно од осетљивости врста на промену услова живота. Пораст нивоа мора у овом подручју процењује се на око 1 m до 2100. године, што би погодило трећину популације Медитерана. Осим тога, Медитерану прете веће и чешће суше него остатку Европе, што ће уз високе температуре довести до повећања учесталости пожара.

Издвојени проблеми су само део онога што прети Медитеранском мору, а овај дан је прилика да дигнемо глас и укажемо на њих. Научимо једни друге колико је ово море драгоцено и за нас који не живимо на његовим обалама. Покажимо захвалност Медитерану за све куле које смо у песку направили, све романтичне тренутке које нам је његов сјај на месечини приредио и сваки молекул кисеоника који нам је обезбедио. 

1 КОМЕНТАР

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име