Међународни дан напуштених животиња

Ако данас или било ког другог дана одлучите да прошетате вашим градом, срешћете бар једну мачку или пса луталицу. Такво стање на улицама није ништа ново, али ми се питамо да ли је могуће променити га?

Данас је светски дан напуштених животиња, а у овом тексту прочитаћете зашто је овај датум важан и шта можемо да урадимо како не бисмо виђали напуштене животиње на улицама.

Сада већ давне 1992. године установљен је Светски дан напуштених животиња који се обележава треће суботе августа, а обележавање овог датума започела је Хелен Џоунс, оснивач ISAR (International society for animal rights). Организација коју је она основала у Сједињеним Америчким Државама једна је од првих организација тог типа која се брине о правима животиња.

Раличита истраживања говоре да 75% светске популације паса и мачака нема свој дом. Главни узрок овог стања јесте неодговорно власништво. Сваки власник пса или мачке треба да вакцинише, чипује, стерилише или кастрира своју животињу како би допринео смањеном броју животиња на улици. Оно што се подразумева јесте да се о животињама треба бринути до краја њиховог живота. Рекли бисмо да је то нешто што сваки власник зна, али проблем настаје и ту, када недговорни власници нестерилисану животињу избаце на улицу. Да би се ово стање променило и да би се дефинисала права животиња и обавезе људи, донето је више закона и правилника.

Закони се разликују од државе до државе, а у Европи се примењује заједничка Европска конвенција о заштити кућних љубимаца, донета у Стразбуру 1987. године која је 2010. године потврђена и у Србији. Иако делује као да је већи део посла овим завршен, проблеми се настављају. Постоји више разлога зашто и даље виђамо псе и мачке луталице који нису заслужили да остану сами, гладни, жедни и незаштићени. Један од њих је лоша примена закона у пракси и недовољан број лица која контролишу његову примену. Такође, велики број људи у Србији сматра да није хумано стерилисати или кастрирати животињу и да ће је на тај начин угрозити. Заправо, ситуација је супротна. Тиме што неко не стерилише своју животињу директно утиче на повећање броја животиња на улици, а угрожава здравље и живот своје животиње.

Ипак, у низу поражавајућих чињеница, волела бих да се фокусирам на оно позитивно, чега у овом случају има. Пре свега, то су организације и појединци који се годинама боре да прехране, лече и нађу дом напуштеним животињама и смање број нових животиња на улицама. Врло често смо сведоци кампања и манифестација које спроводе различите организације широм државе са циљем повећања свести људи и указивања на проблем. Важно је да поменемо Банку хране за напуштене животиње, чији активисти неуморно хране напуштене животиње на територији целог Београда, затим Мачкарење, групу волонтерки која помаже напуштеним мацама. Исто тако и Retro to the rescue, организацију која сав приход од продаје ствари донира другим организацијама које помажу животињама. Још једна битна чињеница јесте да Ветерина Београд има акције бесплатне вакцинације, стерилизације и чиповања напуштених животиња и на тај начин додатно мотивише грађане да удоме животиње са улице.

Најмање што свако од нас може да уради јесте да удоми животињу са улице, постане и остане одговоран власник. А ако сте већ одговаран власник срећне животиње и спремни за већи подухват, онда је данас прави дан да се прикључите некој од многобројних хуманитарних организација и учините један велики корак ка бољој будућности животиња.

За крај упознајте спашене љубимце ЕкоБлог екипе 🙂