Ситна зрнца бронзаних боја, нагомилана у специфичан куполаст облик, представљају пешчану дину, али и невероватан призор уколико обилазите Африку. Овом специфичном природном феномену посвећен је данашњи дан.
Дина се дефинише као акумулативни облик рељефа који настаје услед деловања ветра (еолски облик). Простије се може представити као песковито узвишење у облику купастог брежуљка. Пешчане дине најчешће можемо видети у сувим и пешчаним пустињским пределима, као што је Сахара, али постоје и у подручјима са нешто умеренијом климом. Дине не припадају искључиво пустињама. Оне се могу уочити свуда где постоје пространије песковите површине, а где је присутан јак ветар. Такви простори су и песковите обале океана или песковите алувијалне равни великих река. Поменуте обалске дине запажају се на француским, холандским и британским обалама.
Настанак пешчаних дина почиње пре свега нагомилавањем песка. На падинама дина карактеристичне су благо заталасане песковите површине у облику парарелних ребрастих линија.
Оно што одликује пешчане дине је да нису статичне и да се услед деловања ветра крећу (мигрирају). Кретање песковите масе врши се пребацивањем песка преко гребена, са спољашње на унутрашњу страну, у правцу дувања ветра.
Пешчане дине широм света
Највећа дина у Европи је Пилат (фр. Dune du Pilat), која се налази у француском заливу Аркашона. Ова дина је дуга 500 метара, висока 108 метара, а окружена Атлантским океаном и старом боровом шумом. Процењује се да је чини око 60 милиона кубних метара песка. Због јединствене локације, постала је врло популарна туристичка дестинација коју годишње посети преко милион туриста.
На територији наше државе, прецизније у југоисточном делу Панонске низије, у Банату, налази се највећа европска континентална пешчара која обухвата близу 35.000 хектара површине. Елипсастог је облика и настала је током леденог доба. У савременом периоду ветар кошава обликовао је изражен дински рељеф, чије су надморске висине између 70 и 200 метара. Ипак, највише дине које достижу до 400 метара налазе се у Намибијској пустињи.
Разноврсност купастих брежуљака
Поред поменуте величине и облика, могу се разликовати и по боји. Постоје различите нијансе дина, а боје им варијају од жутих до црвених.
Како дине нису статичне, оне се могу кретати различитим брзинама. Њихова брзина зависи од врсте песка, али и снаге и смера дувања ветра. Просечна брзина дина је 10 до 20 метара годишње.
Живи свет пешчаних дина
Многи од нас би помислили да гомила песка никада не може подржати успешан екосистем, али пешчане дине су домаћин безброј организама. Од разног цвећа до малих глодара, многа жива бића су се прилагодила животу у песку.
Биљке опстају тако што неке од њих чувају кишницу у лишћу и стаблима, док друге биљке имају дугачке коренске системе. Поједине врсте траве имају дугачке, флексибилне стабљике које им помажу да издрже снажне ветрове. Неке од биљака и цвећа које расту у пешчаним динама укључују: gentianella uliginosa (dune gentian), жути звездан (bird’s-foot-trefoil), звончица (bell heather) и безброј кактуса. Грмље је такође погодно за живот на динама, а многе животиње се за хлад и уточиште ослањају управо на њих. Птице које се могу наћи у близини пешчаних дина су: пољска шева (eurasian skylark), кукувија (barn owl) или ветрушке (kestrel).
Пешчане змије и гуштери такође називају пешчане дине домом. Стотине врста инсеката такође стварају своја станишта у пешчаним динама: бубе, мољци, осе, муве, цврчци, лептири и пауци. Многи од ових инсеката плене једни друге. Морске корњаче су такође важне за обалне пешчане дине, а многе од њих се гнезде управо у песку. Свакако једна од најиздржљивијих животиња која господари пешчаним динама без потешкоћа је камила.
Мелодија пешчаних дина
Занимљиво је да дине могу да дају звуке, и то прилично гласне. Често се за пешчане дине користи израз „распевани песак”. Међутим, како заправо настаје тај звук и да ли је та мистерија у потпуности откривена?
Природа звука може бити потпуно различита и подсећати на звецкање, шкрипање, зујање и слично. Када зрна песка почну да се котрљају низ падину одређених пешчаних дина, производи се звук који одзвања и – може се чути и на удаљености до 10 километара. Париска група научника претпоставља да, током лавине, када зрна песка почну заједно да се котрљају, започиње се истовремено и низ минијатурних судара. Већа зрна се крећу спорије, а мања брже, али свако зрно производи удар који би сам био потпуно нечујан и неприметан. Међутим, када се сва зрна покрену заједно, у одговарајућим условима, добија се звук милиона малих удара. Трајање шума које производе пешчане дине понекад је до 15 минута.
Истраживање пешчаних мелодија у Мароку и Оману
Познато је истраживање у којем су научници пратили две распеване дине, једну која се налази у Мароку, а другу у Оману. Уочено је да дина у Мароку производи уједначени тон фреквенције 105 Hz, док дине из Омана могу да мењају фреквенцију од 90 до 150 Hz.
Оно што је сигурно јесте чињеница да се уз пешчане дине јако тешко пење, али да је спуштање низ њене падине фасцинантно искуство. Да ли сте некада посетили пешчану дину и какве су ваше успоемене?
