Данашњи дан посвећен је нашој планети, Земљи. Овај датум установљен је 1970. године, по идеји Гејлорда Нилсона, америчког сенатора, који је 1969. године био сведок изливања нафте у Санта Барбари у Калифорнији. Нилсон је још тада схватио да свету треба приближити проблем загађења животне средине. 22. априла 1970. 20 милиона Американаца је изашло на улице протестујући против фабрика, електрана, отпадних вода, депонија, пестицида и угрожавања животиња. Исти циљ је ујединио политичаре опозиционих странака, грађане и сељане, богате и сиромашне, што је резултирало оснивањем Агенције за заштиту животне средине у Сједињеним Америчким Државама (the United States Environmental Protection Agency).
Оно што је Нилсон пре 49 година уочио као проблем у Америци, није решено ни до данас. Напротив, проблем је достигао глобалне размере, а наша животна средина је угроженија него икад. Загађење воде и ваздуха, нагле климатске промене, угроженост биљних и животињских врста су само неке од тема којима се баве еколози, али и сви они који су попут Гејлорда Нилсона схватили озбиљност тих проблема. У свим деловима света се одржавају протести против климатских промена под слоганом „Петком за будућност” („Fridays For Future”), које је покренула храбра Грета Тунберг, шеснаестогодишња ученица из Шведске.

Дан планете Земље 2019.
Кампања овогодишњег Дана планете Земље гласи: „Заштитимо наше врсте” (Protect Our Species). Велика разноврсност живог света је дар природе. Постоје милиони различитих врста, и како научници предвиђају, још много оних које треба да буду откривене. Сваки организам, па и онај само микроскопски видљив, има своју улогу и учествује у одржавању природне равнотеже. Пчеле, китови, слонови, жирафе, орангутани и корали су само неке од угрожених врста којима је посвећен овогодишњи Дан планете Земље.

Како их угрожавамо?
Нарушавање станишта је један од најчешћих узрока угрожености неке врсте. Чак једно посечено дрво значи уништену животну заједницу, а да не говоримо о градњи аутопутева, хидроелектрана и стамбених и пословних објеката на местима отетим од природе. Људи често, ради олакшања и унапређења живота, прибегавају активностима које ће бесповратно уништити неко животно станиште. Несвесни су да је корист коју имају краткотрајна, а штета по животну средину немерљива. На тај начин су довели у опасност бројне врсте. Загађење је још један од фактора који негативно утиче на разноврсност, а за који смо ми и те како одговорни. Осим пластике и штетних гасова који се ослобађају из фабрика, термоелектрана, саобраћаја, пестициди се истичу као још један од честих загађивача. У циљу бољег приноса, пољопривредни произвођачи користе одређена хемијска средства која не само да су штетна по инсекте и коровске биљке, већ озбиљно нарушавају и наше здравље. Бројни су и начини на које утичемо на наглу промену климе, којој највећи број врста не може да се прилагоди, те их и на тај начин угрожавамо.

Добра вест је то што заједничким снагама можемо да смањимо угроженост живих врста и помогнемо им да се опораве од људског немара. Зато је неопходно да што више говоримо о овом проблему, да ширимо свест о томе колико је разноврсност живота на Земљи важна. Нараво, како не би све остало само на речима, неопходно је да променимо и наше лоше навике када је опхођење према природи у питању.
Србија на Планети
Када је „велико спремање” Планете у питању, најбоље је да свако почне из „свог дворишта”. Тако је и Србија дала допринос увођењем законa о забрани узгоја животиња ради искоришћавања њиховог крзна, почетком 2019. године о коме смо већ писали у блогу. Такође, у протеклој 2018. години уведена је наплата пластичних кеса чија је употреба на овај начин смањена за 60%.

Надамо се да ће убудуће у свету и код нас бити донето више оваквих и сличних закона, како бисмо ситним корацима могли да се приближимо здравијој и лепшој животној средини. До тада, чувајмо Земљу, јер смо је позајмили од наших потомка и немамо другу!
