Насловна Живи свет Биљке 4. април – Дан шаргарепе

4. април – Дан шаргарепе

1158
0
Време читања: 4 минута

Свима добро познато поврће упечатљиве, јарке наранџасте боје, присутно је у многим сланим јелима, али и у неким посластицама. Реч је, наравно, о омиљеној храни зеца Душка Дугоушка, шаргарепи. Да ли сте спремни да сазнате више о овом наранџастом благу кухиње и њеном невероватном путовању око света?

Шаргарепа (лат. Daucus carota subsp. sativus) је коренасто поврће, препознатљиве наранџасте боје. Ова двогодишња повртарска биљка потиче из породице Apiaceae, чији се корен највише користи у исхрани. У ову шаренолику породицу спадају још и целер, першун, коморач, мирођија, коријандер, пашканат и њима сличне биљке. 

Карактеристике шаргарепе

Корен одликује вретенаст облик који је обично наранџасте боје услед присуства пигмената каротеноида. Међутим, шаргарепа може бити и жуте, црвене или чак љубичасте боје, када се у њеном корену налазе и други пигменти. Цветови су јој бели и скупљени су у штитасте цвасти. Зеленасти део биљке је такође јестив као лиснато поврће, али га људи веома ретко једу. Када се користе у ове сврхе, беру се младе шаргарепе, пре израженог развоја корена.

Бета-каротен, један од каротеноида најприсутнијих у шаргарепи, се у организму човека метаболише у витамин А. Поред овог значајног витамина, шаргарепа садржи и одређен проценат витамина Б и Ц, етарска уља и масне киселине, а богата је влакнима, антиоксидансима и минералима.

Агроеколошки услови

Шаргарепа има веома скромне захтеве према топлоти. Семе може проклијати и никнути већ при температури од 3 до 5 °Ц, с тим што је у таквим условима период ницања изузетно дугачак. Оптималне температуре током вегетационог периода су око 18 °Ц. Код дневних температура виших од 30 °Ц и нарочито топлих, спарних летњих ноћи, развој корена је успорен. Иако има добро развијен корен који биљку може снабдевати водом из дубљих слојева земљишта, за сигурнију производњу током сушних периода потребно ју је додатно наводњавати. То се изузетно односи на период интензивног дебљања корена када су потребе ове биљке за водом највеће. 

За раст захтева благо кисело земљиште, које треба бити мрвичасте структуре, а како су корови у потпуности непожељни, агрономи препоручују примену циљаних хербицида. Неструктуирана и тешка земљишта (глиновита земљишта) нису погодна за гајење шаргарепе јер узрокују деформацију корена. За разлику од тешких, веома пријатна земљишта су песковита, а уз то и алувијални наноси. Семе се може сејати на два начина: у редове или у двоструке траке, са одређеним размацима између њих.

Може се сејати од раног пролећа (од почетка марта) до половине маја, што зависи од дужине вегетационог периода сорте и климатских услова. Сетва се врши сејалицама у поменуте редове или двоструке траке.

Када је наранџасто благо спремно за вађење из земље?

Шаргарепа је по правилу зрела и спремна за вађење када врхови лишћа почну полако да жуте, али може се вадити и пре тога. Основна ствар коју треба урадити пре вађења је одстрањивање увелог лишћа, а шаргарепа се затим вади вадилицама. Након вађења се чисти од земље, припрема и складишти у хладним просторијама.

Ако се шаргарепа узгаја у мањим количинама за личне потребе, вади се ручно, чупањем корена заједно с лишћем или опрезним окопавањем да се не би оштетио корен.

Историја упечатљивог наранџастог поврћа

Први пут се помиње у историјским документима старе Грчке, који датирају још од пре 2500 година. Најпознатије врсте шаргарепе, жута и наранџаста, највише се узгајају у Европи, док се љубичаста узгаја у Азији и северној Африци где је веома популарна. Неки историјски списи указују на то да шаргарепа највероватније води порекло из средишње Азије, тачније садашњих држава Авганистана и Ирана. 

Шаргарепа није била популарно поврће у Европи све до ренесансе. Након тога, шаргарепа се све више распрострањује у северноамеричким колонијама. Прве шаргарепе у тада колонијалној Америци донели су у 17. веку европски досељеници.

У Јапану се више користи у исхрани тек од 18. века. Шаргарепа се у Холандији појављује по први пут у 17. веку, а у овој земљи је имала изузетно необичан назив „шаргарепа од наранџе”. Данас су Кина, Сједињене Америчке Државе, Француска, Енглеска, Пољска и Јапан међу највећим произвођачима шаргарепе.

Употреба шаргарепе у кулинарству

Чињеница да шаргарепа има огромну примену у кулинарству само је додатна потврда да наранџасти, вретенаст корен учини свако јело укуснијим. Сирова шаргарепа се најчешће ставља у салате или се једе самостално као грицкалица. Такође, сирова шаргарепа се може додавати у сокове. Користи се у свежем стању, барена, конзервирана (укисељена) или сецкана сува (као зачин). Својим благим, слаткастим укусом фино се уклапа у припрему разних посластица попут колача или џемова. 

За крај овог упознавања са шаргарепом, да ли сте имали прилике да некада пробате торту од шаргарепе? Уколико нисте, топло вам препоручујемо да са овим слатким наранџастим благом обележите Дан шаргарепа.

Извори за историјски и биолошки део: 

https://www.britannica.com/plant/carrot

http://www.vegetablefacts.net/vegetable-history/history-of-carrots/

https://www.agroklub.rs/sortna-lista/povrce/sargarepa-164/

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име