Сваког 24. октобра обележава се Дан слатководних делфина у државама у којима ове врсте живе. Главни циљеви су едукација о значају слатководних делфина за екосистеме, представљање података о угрожености и промовисање пројеката и активности за њихову заштиту.
У Источном Калимантану (Индонезија), 2009. године је 24. октобар проглашен за Међународни дан слатководних делфина.
Први овакав догађај у Бангладешу организован је 2013. године од стране већег броја организација, међу којима су биле и IUCN Бангладеш, UNDP Бангладеш, департман за шумарство и друге. Трајао је три дана и у понуди је имао бројне радионице, представе и стручна предавања. Данас у тој земљи постоје три уточишта за иравадијског делфина и индијског речног делфина.
Овај дан је такође подсетник на губитак једне од врста, кинеског речног делфина (Lipotes vexillifer), која је настањивала кинеску реку Јангцекјанг све до 2002. године. Локални назив ове врсте је бејџи што у преводу значи бели делфин. Живели су у малим групама, две до шест јединки, а главни фактори који су довели до њиховог изумрања су: претеран урбани развој, изловљавања, загађење реке и изградња брана.
Карактеристике слатководних делфина
Постоји пет врста слатководних делфина које настањују речне басене Јужне Америке и Азије и свих пет су сврстане у угрожену или критично угрожену категорију IUCN-ове листе.
Преци слатководних делфина су заправо маринске врсте које су настаниле реке крајем миоцена (пре око 5.3 милиона година), када је дошло до пораста нивоа мора и повећања количине соли у рекама.
Слатководни делфини највећи део времена проводе на муљевитом дну у потрази за храном. Чуло вида им није од велике користи у мутним речним водама, због чега је код свих добро развијена ехолокација, а две врсте су у потпуности слепе.
Хране се крабама, корњачама, а изузетно важна компонента њихове исхране јесу и миграторне врсте риба, због чега бране и канали угрожавају њихов опстанак.
Испод можете прочитати мало о свакој од врста.
Амазонски речни делфин (Inia geofferensis) – настањује басен Амазона, али и басен реке Ориноко. Одликује их розе боја и дуга њушка, а унутар врсте се разликују две подврсте:
Inia geofferensis boliviensis и Inia geoffrensis geoffrensis. Локални назив им је бото.
Бројне легенде се везују за ову врсту, а једна од њих је да могу да поприме људски облик, тачније облик високог маркантног мушкарца који излази на копно и заводи најлепше девојке које касније открвају да су трудне. И данас у неким селима Амазоније децу без очева називају „ботовом децом“.
Највећа претња су им бране које доводе до раздвајања популација, спречавају миграције и размножавање. Још неки од угрожавајућих фактора су илегални риболов, угинућа услед уплитања у рибарске мреже и загађење река.
Тујукукси (Sotalia fluviatilis) – такође настањује басене река Амазон и Ориноко. Поред свог изгледа, и скоковима из воде подсећа на морске делфине. Занимљиво је да се ова врста сматра за заштитника реке и симбол је добре среће при пловидби јер их људи прате како би безбедно прошли плитке, камените делове водотокова.
Индијски речни делфин (Platanista gangetica) – у локалним подручјима је познат као „сусу“ због звука који производи. Настањује речни систем Ганг-Брамапутра-Мегана који протиче кроз Индију, Непал и Бангладеш.
Слив реке Ганг се налази у једном од најгушће насељених делова Земље, због чега на ову врсту делују бројни антропогени фактори: развој пољопривреде и индустрије, различити типови загађења, изградња брана и система за наводњавање и одводњавање.
Делфин реке Индус (Platanista minor) – као што му име каже, настањује реку Индус у Пакистану.
Од 1930. су изграђене бројне бране и системи за иригацију, који су довели до уништавања станишта и раздвајања популација ове врсте, због чега се њена бројност значајно смањила.
Због честих заглављивања делфина у иригационим каналима покренута је линија преко које становнци могу да пријаве делфина у невољи и на тај начин помогну у његовом спашавању.
Почетком 2022. године, три јединке ове врсте су обележене, чиме ће се добити јаснији увид у њихово кретање, понашање и открити места која су погодна за њихово дугорочно очување.
Иако су морфолошки веома слични, Индијски речни делфин и делфин реке Индус су различите врсте, на шта указују генетичка истраживања.
Иравадијски делфин (Orcaella brevirostris) – настањује само три реке: Меконг (Лаос и Камбоџа), Махакам (Вијетнам) и Ајејарвади (Мјанмар). Ова врста се сматра светом врстом у Индонезији јер се за њу везује легенда која говори да је девојка, у жељи да избегне срамоту, ускочила у реку и вратила се у облику делфина. Сврстана је у категорију критично угрожених врста јер јој је укупна бројност испод 300 јединки.
Плискавца без пераја реке Јангцекјанг(Neophocaena asiaeorientalis) – може се пронаћи једино у реци Јангцекјанг у Кини и то је једина преостала врста слатководног делфина у тој држави. Антропогени утицај је ову врсту довео на ивицу изумирања, због чега се током година радило на успостављању заштићених подручја, забрани риболова врста којима се хране, као и њих самих.
Препознају се по карактеристичном „осмеху“, немају класично леђно пераје, већ задебљани „гребен“ и за разлику од других врста међусобно не комуницирају „звиждуцима“.
Пројекти и активности за очување
У Јужној Америци се преко 20 година ради на заштити и побољшању метода за очување делфина Амазона и Оринока. Донешена је иницијатива (SARDI) којом су уређене методе менаџмента ових станишта и врста и којом је додата и политичка позадина.
WWF у сарадњи са бројним локалним фондацијама и организацијама (Faunagua, Omacha Foundation, Mamirauá, Solinia) ради на едукацији и укључивању локалног становништва у процес заштите.
У Америци и Азији је циљ да се до 2030. ради на обнављању погодних станишта и повећању бројности популација кроз утицање на три главне претње:
- Неодржив риболов – увођење измена у законске регулативе ове области и сарадња са локалним риболовцима.
- Хидроелектране и инфраструктура – регулација рада већ изграђених постројења и забрана изградње нових, посебно у подручјима која су од значаја за конзервацију врста.
- Загађење – идентификација главних индустријских загађивача и критично погођених станишта која су од значаја за опстанак делфина.
Још један од циљева је да се до 2023. године имплементује одрживи менаџмент заштићених подручја речних делфина у преко 60 заштићених подручја у свету.
Из приложеног се види да се интензивно ради на различитим нивоима како би се спасиле врсте слатководних делфина, а ви свој допринос можете дати кроз донације или једноставно ширење информација. Као и за све, уколико је нешто широј јавности интересантно и важно, има много веће шансе да опстане.
Извори:
https://www.worldwildlife.org
https://www.worldwildlife.org/
https://www.wwf.org.kh/
https://iucn-csg.org/
https://www.iucn.org/
https://www.sacnaturecenter.net/
https://www.undp.org/
https://www.britannica.com/
https://wwf.panda.org/
https://uk.whales.org/
https://www.discoverwildlife.com/
https://wwf.panda.org/
https://www.riverdolphins.org/
