Антимикробни лекови: Пажљиво рукујте
“Одржава се сваке године од 2015. године, WAAW (World Antimicrobial Awareness Week) је глобална кампања која има за циљ да повећа свест о отпорности на антимикробне лекове широм света и да пoдстакне најбоље праксе међу општом јавношћу, здравственим радницима и креаторима политике како би се избегло даље појављивање и ширење инфекција отпорних на лекове. Антимикробна средства су критична средства у борби против болести код људи, животиња и биљака. Они укључују антибиотике, антивирусне, антифунгалне и антипротозое. WAAW се одржава сваке године од 18. до 24. новембра. Слоган је раније био „Антибиотици: Пажљиво рукујте“, али је промењен у „Антимикробни лекови: Пажљиво рукујте“ 2020. како би одражавао све већи обим инфекција отпорних на лекове.“ -Светска здравствена организација
Историја антибиотика
Модерна ера антибиотика започела је открићем пеницилина од стране Александра Флеминга 1928. године. Од тада, антибиотици су трансформисали савремену медицину и спасили милионе живота.
Употребом антибиотика продужен је очекивани животни век оболелих променом исхода бактеријских инфекција. Године 1920. очекивало се да ће људи у САД живети само 56,4 године. Данас је, међутим, просечан животни век у САД скоро 80 година. Антибиотици су имали сличне корисне ефекте широм света. У земљама у развоју у којима су санитарни услови и даље лоши, антибиотици смањују морбидитет (морбидитет је у демографском смислу, апсолутни или релативни број обољења у одређеној групи за одређени период) и смртност узроковану инфекцијама које се преносе храном, али и инфекцијама повезаним са сиромаштвом.
Без антибиотика, многе процедуре, као и хируршке интервенције, постале би опасније због повећане опасности од тровања крви.
Од открића антибиотика, ови лекови су постали једни од најмоћнијих лекова у арсеналу савремене медицине, али су прекомерна употреба антибиотика у медицини и ветерини, као и њихова злоупотреба, допринели настанку и ширењу отпорности (резистенције).
Антибиотици су први пут преписани за лечење озбиљних инфекција 1940-их – пеницилин је био успешан у контроли бактеријских инфекција међу војницима у Другом светском рату. Међутим, убрзо након тога, резистенција на пеницилин је постала значајан клинички проблем. Као одговор, откривени су, развијени и коришћени нови бета-лактамски антибиотици, враћајући поверење. Међутим, први случај у којем се појавио Staphylococcus aureus отпоран на метицилин (МРСА) идентификован је током те две деценије, у Уједињеном Краљевству 1962. и у Сједињеним Државама 1968.
Отпорност
Отпорност на антибиотике настаје када микроорганизми еволуирају на такав начин да могу да се одупру лековима који се користе против њих. Како се отпорност развија, ефикасност лекова постепено опада и на крају се потпуно губи. Микроорганизми преживљавају и чак расту у присуству концентрације антибиотика довољне да убије или успори њихов раст у нормалним условима.
Употреба
„Злоупотреба антибиотика представља претњу за све нас, тако да пацијенти, здравствени званичници, пољопривреда и влада имају улогу у борби против резистенције на антибиотике кроз рационалну употребу“, наводи се у једном саопштењу Светске здравствене организације (СЗО).
Нерационална употреба антибиотика је непотребна и опасна посебно против болести које овај лек не лечи.
Да ли сте знали да прехладу, грип, упале грла и бронхитис изазивају вируси? Да ли сте знали да се антибиотици не боре против вируса?
Зашто?
Вируси се разликују од бактерија. Имају другачију структуру и другачији начин преживљавања. Вируси немају ћелијске зидове који могу бити нападнути антибиотицима, уместо тога су окружени заштитним протеинским омотачем.
За разлику од бактерија, које споља нападају ћелије вашег тела, вируси се заправо усељавају, живе и праве копије себе у ћелијама вашег тела. Вируси се не могу сами размножавати, као што то раде бактерије, већ се вежу за здраве ћелије и репрограмирају те ћелије да направе нове вирусе. Због свих ових разлика антибиотици не делују на вирусе.
Када вам је прописан антибиотик:
- Пијте га тачно онако како вам је рекао лекар. Узмите прописану дозу чак и ако се осећате боље. Ако се лечење прекине прерано, неке бактерије могу преживети и поново вас инфицирати.
- Потрудите се да едукујете укућане о правилној употреби антибиотика
- Не чувајте лек за каснију употребу. Ако имате остатке лекова, правилно их одложите. Немојте испирати неискоришћене лекове или их просипати у одвод.
Најбољи начин за одлагање антибиотика је да се у колико постоји опција однесе у фармацеутску компанију или апотеку где они то одлажу а уколико не постоји та опција постоје и посебне кесе за деактивацију лекова које лекове чине бескорисним и сматрају се безбедним за животну средину. Можете их затражити у локалној апотеци, или онлајн продавцу.
Прекомерна употреба:
Још 1945. године, сер Александар Флеминг је подигао узбуну у вези са прекомерном употребом антибиотика када је упозорио да ће „јавност захтевати лек и /…/ тада ће почети ера /…/ злоупотреба”.
Прекомерна употреба антибиотика јасно покреће еволуцију резистенције. Епидемиолошке студије су показале директну везу између конзумирања антибиотика и појаве и ширења резистентних сојева бактерија. Код бактерија, гени могу бити наслеђени од јединки од којих је јединка настала или могу бити стечени од несродних јединки (или чак врста). Овај хоризонтални трансфер гена може омогућити пренос отпорности на антибиотике између различитих врста бактерија.
Антибиотици уклања конкуренте осетљиве на лекове, остављајући отпорне бактерије да се размножавају као резултат природне селекције. Упркос упозорењима у вези са прекомерном употребом, антибиотици се и даље у великим количинама преписују широм света.
У неким државама, број преписаних доза лечења антибиотицима годишње премашује број становника и износи више од једног третмана по особи годишње.
У многим земљама, антибиотици нису регулисани и доступни су у слободној продаји без рецепта. Овај недостатак регулације доводи до тога да су антибиотици доступни у изобиљу и јефтини, што промовише прекомерну употребу. Могућност куповине таквих производа преко интернета такође их је учинио доступним у земљама где су иначе регулисани.
Многе јавне здравствене организације описале су брзу појаву резистентних бактерија као „кризу“ или „сценарио ноћне море“ који би могао имати „катастрофалне последице“. Амерички Центар за контролу и превенцију болести (CDC) је 2013. године објавио оцену да је људска раса сада у „постантибиотској ери“, а 2014. године, Светска здравствена организација упозорила је да криза резистенције на антибиотике постаје страшна.
Скоро 65 година касније, 2009. године, више од 3 милиона килограма антибиотика дато је људским пацијентима само у Сједињеним Државама. Животињама је дато невероватних 13 милиона килограма антибиотика 2010. године.
Не можемо се суочити са резистенцијом ако не престанемо да излажемо околину огромним количинама антибиотика. Обећавајуће, али неискоришћене стратегије за успоравање резистенције укључују:
- транспарентно и јавно извештавање о подацима о употреби антибиотика у свим медицинским центрима
- развој и употреба брзих дијагностичких тестова који омогућавају лекарима да ускрате антибиотике пацијентима који немају бактеријске инфекције
- елиминацију употребе антибиотика за промоцију раста код животиња
- покушаје биоинжењеринга да се разграђују антибиотици у канализацији како би се избегла контаминација животне средине и селекција на отпорност
- и спровођење студија за утврђивање најкраћег и ефикасаног тока терапије за уобичајене инфекције
- Антибиотици (антимикробна средства) су супстанце које уништавају првенствено бактерије (бактерициди) или сузбијају њихову способност репродукције (бактериостатици).
- Прошло је више од 70 година од открића антибиотика. Ови лекови су спасили огроман број живота лечењем бактеријских инфекција које би иначе биле фаталне.
- Узимање антибиотика када нису потребни повећава ризик од каснијег добијања инфекције која не реагује на лечење антибиотиком.
- Широко распрострањена, прекомерна и неодговарајућа употреба доприноси повећању бројности и разноврсности бактерија отпорних на антибиотике.
- Сваке године у Сједињеним Државама најмање 2 милиона људи се инфицира бактеријама отпорним на антибиотике, а као резултат тога, најмање 23.000 људи умре.
Циљ годишње кампање је подизање свести широм света о проблему отпорности бактерија на антибиотике, као и примена иновативних приступа у спречавању његовог даљег развоја и ширења.
Извори:
https://academic.oup.com/
https://www.nejm.org/
E.P. Abraham, E. Chain, C.M. Fletcher, A.D. Gardner, N.G. Heatley, M.A. Jennings, H.W. Florey “Further observations on penicillin
