Савремено доба је доба буке. Извор те буке су махом људи. Међународни дан свести о буци први пут је обележен 1996. године од стране Центра за слух и комуникацију (Centre for Hearing and Communication) како би се подигла свест и информисала јавност о ефектима буке на здравље и квалитет живота. Овогодишњи дан обележаваће се хештегом на друштвеним мрежама са #INAD2022, #NoiseHurts и #InternationalNoiseAwarenessDay. Организатори овог Међународног дана ипак не наглашавају утицај буке на животну средину који је неминован.
Шта је загађење изазвано буком?
Загађење изазвано буком се генерално дефинише као изложеност већој количини буке која може довести до негативних ефеката, како код људи тако и у другим деловима екосистема. Много звукова који нама сметају више и не примећујемо јер смо готово свакодневно изложени њима, а то су:
- Бука са улице и саобраћаја
- Бука са градилишта
- Бука са аеродрома
- Гласна музика
- Бука из домаћинства: компјутер, усисивач, веш-машина, фен за косу, косилица и сл.
- Бука са прослава: ватромети и петарде
Утицај буке на животиње
За разлику од нас животиње, нажалост, не могу тако лако да се ограде од буке. Најочигледнији утицај буке на животиње се огледа у поремећаје код морских животиња и птица. Нафтне бушотине, машине за праћење сеизмолошких активности и бродови чине океан бучном средином. Китови су најугроженији буком јер њима слух помаже у оријентацији, храњењу и комуникацији.. Неке птицe, као што је велика сеница (Parus major), приморане су да мењају фреквенцију дозивања како би надјачале буку. Ово је битно ставити у контекст јер женке великих сеница више воле ниске тонове од високих, али су због немогућности опажања ниских тонова мушке велике сенице су принуђене да мењају фреквенцију. Ово ставља мушке сенице у тежак положај: да ли да певају нижим тоном, и тако се не чују, или да певају вишим тоном где постоји могућност да не буду изабрани од страни женки? Исти проблем као и код великих сеница можемо наћи и код једне врсте жаба (Limnodynastes dumerili). Наиме, њихов зов за парење се може чути са даљине од чак 800 метара од стране заинтересованих женки. Сада се чулност смањила на само 14 метара раздаљине. Као и код птица, и код жаба су преферирани нижи тонови. Мужјаци се и овде, опет, налазе у тешкој позицији. Да ли да се не чују или не буду изабрани за парење? Нажалост, велике сенице нису једине птице које мењају свој глас. То је забележено и код црвендаћа (Erithacus rubecula) који се поприлично ослањају на комуникацију. Наиме, они су подесили време свог певања према буци. Прилагођавање је довело до тога да црвендаћи углавном певају ноћу, када би требало да спавају, и тиме им се мења ритам живљења.
Према једном истраживању из 2010. године, бука са аутопута је смањила успешност проналаска хране код једне врсте слепог миша (Myotis myotis). Ово нас доводи до закључка да ово може бити и проблем и код других врста акустичких предатора, као што су и сове.
Утицај буке на људе
У свету 466 милиона људи пати од оштећења слуха. Мерна јединица за јачину звука су децибели (dB) и дуготрајна изложеност звуку већем од 70 dB може нашкодити слуху.
Нажалост, оштећење слуха проузроковано буком је такво да када приметимо да нешто није у реду, већ је касно. Због такве природе болести, постоји могућност да се подвргнемо драстичној променами као што су слушни апарат или кохлеарни имплант. Међутим, постоје начини да се сачувамо:
- Не излагати се прекомерно буци
- Бар једном годишње проверити слух код лекара
- Користити чепиће за уши или антифоне када ситуација то налаже
- Ниво звука у кући одржавати испод 35-40 dB (искључивање све електронике које тренутно не користимо, док оне које користимо (телевизор, радио и тсл.) буду у границама нормале што се тиче јачине звука; у кући имати тепихе и завесе јер апсорбују звук)
- Уколико је могуће да место становања буде мирно и тихо (рецимо да не буде поред аутопута, аеродрома, железничких станица и тсл.)
- Такође, уколико је могуће, трудити се да радно окружење буде у границама нормале што се тиче јачине звука
Бука такође утиче и на наше ментално здравље тако што нас чини анксиозним и делује као стресор, а познато је да дуготрајни стрес утиче на кардиоваскуларни систем. Бука неминовно утиче и на наш сан, последице чијег недостатка прво приметимо. Људи које живе поред врло бучних места (аеродрома, железничких станица, аутопутева и сл.) не отварају прозор толико често као људи који живе на тишим местима.
Утицај буке на биљке
Према истраживању, бука може утицати и на биљке и последице буке могу бити видљиве и године касније унутар екосистема. Много биљака зависи од птица и других животиња са улогом опрашивача. Нажалост, као што смо већ напоменули, многе птице мењају ритам живљења или се селе на тиша места. Ово логичним следом утиче и на распоростањеност неких биљака и промену предела.
Како утицати на буку?
Иако неке од мера превенције загађење буком постоје, није на одмет подсетити их се и подстаћи примену истих тамо где постоје. Најпознатији начин смањења буке је грађење баријера покрај прометних путева. Поред тога, може се смањити брзина вожње. За океане се тражи начин да технологија која се користи у проучавању истих буде еколошка. Генерално овом проблему се треба прићи холистички и мултидисциплинарно јер бука изазива мултифакторску штету. Превасходно је потребно кренути од нас самих, а затим и апеловати на увођење закона који ће ограничити буку.
