Већина нас је о угљен-диоксиду нешто више чула на часовима хемије, али доста људи и даље не зна довољно о овом гасу. Да бисмо се боље упознали са угљен-диоксидом, подсетићемо се основних информација, а затим ћемо доћи и до негативних утицаја које овај гас оставља за собом.
Угљен-диоксид је гас који се природно налази у атмосфери и састоји се од једног атома угљеника и два атома кисеоника, те је његова хемијска формула CO2. Присуство CO2 је неопходно за процес фотосинтезе у којем долази до његовог усвајања из атмосфере како би био искоришћен за стварање хране. Угљен-диоксид се у природи може наћи приликом сагоревања свих органских једињења, емитују га вулкани и гејзири, као и сви живи организми приликом дисања. Иако је овај гас изузетно значајан за површину Земље, временом је концентрација CO2 у атмосфери услед људског деловања порасла толико да је дошло и до појаве негативних утицаја.
Од почетка индустријске револуције, концентрација CO2 у атмосфери све брже расте, што у данашње време представља велики проблем јер је управо CO2 главни кривац за климатске промене. Дан за смањење емисија CO2 обележава се сваког 28. јануара, а поред обележавања фокус је на решењима и подсетнику да огромна концентрација овог гаса утиче на животе свих живих бића.
Главна последица повећане концентрације CO2 у атмосфери су климатске промене. Често се наводи податак да је, од почетка индустријске револуције (18. век) до данас, човечанство у атмосферу испустило око 2.500 милијарди тона угљен-диоксида. Угљен-диоксид је гас стаклене баште и његово главно дејство је то што загрева атмосферу. Поред тога, једна од последица све веће концентрације угљен-диоксида је закишељавање океана.
Угљен-диоксид и океан: ацидификација
Иако нам је CO2 познат као гас који је највише заступљен у атмосфери, своје последице оставља и у океану. Поставља се питање: како долази до сусрета угљен-диоксида и океана?
Угљен-диоксид из атмосфере се раствара у води (океану), те настаје угљена киселина. Све већа количина угљене киселине која је присутна у океану доводи до повећања киселости воде тј. ацидификације. Када се промени киселост океана, морски екосистеми бивају угрожени. Многе морске врсте које имају своје препознатиљиве оклопе остају без могућности да их направе јер, због превелике киселости, долази до разградње калцијум-карбоната, који представља градивни материјал тих оклопа. Нажалост, киселост океана није једини проблем. Океани из годину у годину постају и све топлији, што нарочито неповољно утиче на коралне гребене који су екстремно угрожени.
Државе које имају највише емисија CO2 – историја и статистика
Највећи светски емитер угљен-диоксида су Сједињене Америчке Државе које, због прекомерног коришћења фосилних горива, избацују чак 20% укупних светских кумулативних емисија, односно 509 милијарди тона угљен-диоксида. Услед прекомерног крчења шума, Бразил емитује око 112 милијарди тона угљен-диоксида, што чини око 5% светских емисија. На списку највећих емитера налазе се и Кина (11,4%), Русија (6,9%), Индонезија (4,1%) и Немачка (3,5%). Највећи узроци емисија угљен-диоксида су већ поменуто сагоревање фосилних горива и дефорестација (крчење шума).
Већина земаља се залаже за промене, тзв. „зелену револуцију”, да би се смањиле емисије CO2, али поред тога потребне су промене и свих корпорација, како би били ефикасни у свим сферама.
Значајним променама до мањих емисија угљен-диоксида
Циљ Европске Уније, али и држава широм света је постизање угљеничне неутралности кроз одређен временски период, најчешће до 2050. године. Да би то било могуће остварити, неке од идеја су:
- да градови постану одрживији
- усвајање стриктнијих мера и планова
- да државе потписнице поштују Париски споразум и Кјото протокол
- паметније коришћење животног простора
- већа присутност алтернативних извора енергије (соларна енергија и ветрењаче)
- енергетска ефикасност
- коришћење електричних возила
- заштита шума
- промене на корпоративном нивоу
- стандарди квалитета и очувања животне средине
Емисије угљен-диоксида су велики проблем и није га могуће решити брзо, те је потребна изузетна сарадња свих држава, али и стрпљење и промене животног стила на који је један део становника планете навикао. Делује скоро немогуће направити помак услед све већих „трошкова“ људског друштва, али промене су неопходне како бисмо помогли планети Земљи.
