Насловна Еко календар 14. март – Дан заштите паукова

14. март – Дан заштите паукова

884
0
Време читања: 4 минута

Сваке године, 14. марта у Америци се обележава Национални дан заштите паукова. Главни циљ овог дана јесте подизање свести људи о степену угрожености ове групе организама и значају њиховог очувања. 

У Америци, бројни музеји и зоолошки вртови на овај дан организују изложбе паукова у циљу едукације посетилаца о овим животињама.

Најбројнију класу пауколиких зглавкара (арахниде), чине паукови (ред Araneae), идентификовано је преко 40.000 врста које су распоређене у 109 породица. Насељавају све континенте осим Антарктика, а пронађени су и на надморским висинама од преко 5000 м, на Хималајима. Највећи број врста паукова је присутан у тропским пределима. 

Већина врста паукова је терестрична (живи на копну), али неке врсте су се накнадно прилагодиле на живот у слатким и сланим водама, као и обалама поред воденим екосистема. Представник потпуно акватичне врсте је водени паук (Argyroneta aquatica) која настањује слатководне екосистеме.

Паукови поседују каратеристичну грађу тела које се састоји из 2 дела: 

  1. Прозома је горњи део тела на којем се налазе очи, усни отвор, хелицере (први пар екстремитета који се користи за хватање плена и убризгавање отрова), педипалпи (други пар екстемитета који код мужјака добија функцију копулаторног органа) и 4 пара екстемитета за ходање.
  2. Опистозома је доњи део тела на чијем се задњем делу са трбушне стране налазе паучинасте жлезде и полни отвор.

Величина паукова значајно варира и може се кретати од 0.5 мм до 90 мм. Најмање врсте паукова су Patu marplesi са величином од 0.4 мм и Patu digua са 0.37 мм. Највећи паукови припадају групи тарантула: у питању су Theraphosa leblondi, којанастањује делове Амазона и Theraphosa apophysis, која је распрострањена у Венецуели.

Карактеристично је да су женке доста веће од мужјака. Код неких врста присутна су занимљива понашања везана за репродукцију:

  • Мужјаци из породице Salticidae најчешће уз помоћ различитих визуелних сигнала проналазе женке, али то могу радити и праћењем феромона који заостају на остацима мреже женке.
  • Мужјаци из породице Araneidaeсе удварају женкама ритмичким окидањем нити мреже, а када се женка приближи, они је тапкају пре парења.
  • Мужјаци вучјих паукова (породица Lycosidae) и паука скакача (Salticidae) машу педипалпима женкама, а стил махања је каратеристичан за врсту.Европски, расаднички мрежни пауци (Pisauridae) женки на поклон дају уловљену муву или неког другог инсекта.Мужјак паука пауна (Maratus volans) изводи посебан плес како би освојио женку, а уколико јој се не свиди, она га убија.

Када је реч о исхрани паукови, спадају у предаторе, односно хране се другим зглавкарима, најчешће инсектима. Неке врстеAraneidae и тарантула (Theraphosidae) лове слепе мишеве. Неретко се дешава и да птице упадну у мрежу и постану плен паукова.

На основу начина хватања плена паукове можемо поделити на две групе:

1. Мрежаре, који плету мрежу и на тај начин хватају углавном летеће животиње. Различите врсте плету различите типове мрежа.  

Примитивни паукови (подред Mesothelae) поседују само 2 типа паучинастих жлезда и могу да продукују само 2 типа „паучине“, док остале врсте могу поседовати и до 7 разчличитих типова паучинастих жлезда и продуковати више различитих типова „паучине“ које користе у различите сврхе: за лов, за израду кокона у којима ће бити јаја, за израду склоништа или за путовање ваздушним струјама.

2. Скитнице, које активно лове свој плен на тлу. 

Код људи пауци често изазивају страх и гађење. Према неким истраживањима, око 6 % људске популација има интензиван страх од ових животиња (арахнофобија). Људи се највише боје уједа паука, иако се такве ситуације прилично ретко дешавају и највећи број рана које пронађете на телу врло вероватно неће бити од паука, већ неког другог инсекта, бактерије или гљиве. 

Друга ствар која изузетно плаши људе јесте отров паука. Отровне жлезде су присутне код већине врста паукова, изостају код породице Uloboridae, а само неколико врста у свету производи отров који је опасан за људе. На пример, у Северној Америци, отров црне удовице (Latrodectus mactans) делује као болан неуротоксин, а отров злогласног смеђег паука самотњака (Loxosceles reclusa) доводи до некрозе ткива на месту убода. Захваљујући развоју медицине и различитих противотрова, данас и убод отровних врста не мора бити разлог за панику. У Србији нема паукова који својим уједом могу угрозити људски живот.

Паукови су широм света угрожени услед губитка станишта до којег долази на различите начине: пожарима, стварањем обрадивих површина, дефорестацијом, урбаним развојем и сл. Значајни угрожавајући фактори су и унос инвазивних врста и лов ради трговине егзотичним врстама.

За крај, желела бих са вама да поделим значај који ови организми имају за природу, али и за људе:

  1. Конторлишу бројност инсеката – без њих дошло би до пренамножавања ових организама.
  2. Отров паука се користи у медицинским истраживањима за проналазак нових лекова.
  3. Јачина паукове мреже фасцинира бројне уметнике, али и раднике у индустрији који покушавају да направе сличне материјале за свакодневну употребу (падобрани, заштитни прслуци, одећа).
  4. Доказано је да паукови у кућама елиминишу патогене и непожељне инсекте (комарци, муве, ваши)

Данашњи дан желим да посветим побеђивању страхова и разбијању предрасуда које се везују за ове животиње, јер када мало више научимо о њима, схватамо колико су заправо вредне, занимљиве, па и лепе. Ако и даље нисте љубитељ паукова, барем када наиђете на њега у свом дому, немојте га убити већ му помозите да изађе напоље и нађе други дом.

Извори:
http://insectlopedia.com/
https://academic.oup.com/
https://www.smithsonianmag.com/
https://www.peta.org/
https://www.iucn.org/
https://www.britannica.com/
https://www.itis.gov/

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име