Београд, 22. јуна – Основци из Србије прошлог викенда приказали су своја решења за проблеме живота у граду у условима климатских промена, а најбоља три рада учествоваће на светском такмичењу „Глобални дечји дизајн маратон“.
Десет тимова основаца, учесника Школског климатског изазова „Град и климатске промене“, представили су своја оригинална решења за повећање зелених површина, управљање отпадом, загађење ваздуха и саобраћај у граду која се заснивају на мерама за ублажавање климатских промена. Школски климатски изазов одржан је у оквиру пројекта „Да нам клима штима“, који у Србији спроводи WWF, светска организација за заштиту природе, уз подршку Владе Шведске.
Жири је изабрао радове „Покажи смер“ – дигиталну наруквицу којом се повећава безбедност бициклиста у саобраћају, решење ученика петог разреда ОШ „Херој Иван Мукер“ из Смедеревске Паланке; „Маслешин екосистем“ – иновативан модел одрживог парка-игралишта, решење ученика седмог разреда ОШ „Веселин Маслеша“ из Београда; „Ауто балон“ – алтернативно дечије превозно средство, решење ученика другог разреда ОШ Стефан Немања из Ниша, и „Парк за децу с инвалидитетом“ – са рециклажним справама за игру прилагођеним деци различитих потреба, решење ученика трећег разреда ОШ „Милена Павловић Барили“ из Београда.
„Деца, а пре свега основци су они којима би требало да највише посветимо пажњу када је реч о образовању о климатским променама јер од њиховог разумевања те теме, и умећем располагања инструментима и знањем које им пружимо зависи и то како ће се убудуће генерације које долазе снаћи у условима климатске кризе, која је већ ту“, каже Душка Димовић, чланица жирија из WWF Adria.
У жирирању дечјих радова учествовали су и др Иван Симић, доцент на Архитектонском факултету у Београду, који се бави градом и климатским променама, Бојана Живковић аналитичарка заштите животне средине, председница „Дете – Заштитник планете” и Тијана Јовановић Петровић, директорка KidHub-а и менаџерка програма Designathon Works Serbia (Дизајнатон Вркс Србија). Модераторка панела је била Смиљана Попов, новинарка и уредница емисије „Београд за почетнике”.
„Овогодишњи дечји радови показују радозналост, зрелост размишљања и толико важну емпатију према недовољно укљученим групама нашег друштва. Научила сам радећи с децом да одрасли треба с много више пажње да слушају шта деца имају да кажу о разним битним темама, укључујући и климатске промене“, каже Тијана Јовановић Петровић, директорка KidHub-а.
У оквиру Школског климатског изазова организована је обука „Наставник као ментор” током које се 156 наставника из основних школа из целе Србије упознало са основама Дизајнатон метода, који почива на „дизајнерском приступу решавању изазова“. KidHub овим методом подстиче заједничко стваралаштво деце и одраслих, с циљем да се деца активно и креативно укључе у јавни дијалог. Наставници су били ментори ученичких тимова у процесу решавања еколошких изазова у градским срединама као што су недостатак зелених површина, загађење ваздуха, отпад и мобилност. Ове године, у такмичењу је учествовало 400 основаца из 74 основне школе.
Designathon Works® метод повезује дизајнерски начин размишљања (design thinking) и стваралачко (мејкер) образовање с фокусом на УН Циљеве одрживог развоја. Метод је применљив у пројектној настави и доприноси развоју међупредметних компетенција, функционалног знања, информатичке и предузетничке писмености, емпатије, тимског рада, решавања проблема с циљем сврсишоднијег разумевања климатских промена и њихових последица по живот човека у граду. KidHub је представник овог метода и партнер глобалне Designathon Works мреже за Србију од 2018. године. Овај метод је проглашен за један од најиновативнијих приступа HundrEd мреже за 2020. Годину, део је Ashoka мреже друштвених иновација и Lego Re Imagine Learning мреже. Примењује се у 45 земаља света, а од 2019. године глобални партнер ове мреже је глобална WWF мрежа.
WWF је једна од највећих независних организација на свету које се баве заштитом природе. Има активну глобалну мрежу у више од 100 земаља. Мисија WWF-а је да заустави уништавање животне средине и ствара будућност у којој људи живе у складу са природом, путем очувања светске биолошке разноврсности, одрживог коришћења природних ресурса и смањења загађења и претеране потрошње. Више информација на: www.WWFadria.org/sr
