Кад размислимо о речи отпад, мислимо да је то нешто што нам не служи и нема никакву употребну вредност, нешто што након коришћења бацамо као непожељну ствар. Ретко кад и размислимо о томе какав утицај има отпад на животну средину и наше здравље. Како куповна моћ иде раме уз раме са количином произведеног отпада по глави становника, тако и количина отпада којa настаје расте. У ери када вести о климатским променама постају свакодневница, мало људи је упознато какав то утицај на Земљу има отпад који свакодневно настаје. Један од значајних проблема су гасови који настају на депонијама.
Депоније као крајње место за одлагање отпада, представљају „жариште“ разноликих хемијских реакција у којима долази до продукције гасова стаклене баште (метан, угљен-диоксид и др.) који доприносе глобалном загревању.
Према Агенцији за заштиту животне средине САД, гасови који настају на депонијама се углавном састоје од угљен-диоксида и метана у размери 50:50. Метан је доста потетнтнији гас (20 до 30 пута) у погледу задржавања топлоте него угљен-диоксид. Комунални чврсти отпад је трећи највећи извор емисије метана у САД, са уделом од 14,1%. У исто време, метан представља значајан извор за производњу електричне енергије.
Извор: https://www.epa.gov/
Отпад од хране такође је значајан извор емисије метана, који настаје при анаеробном разлагању (анаеробно разлагање је разлагање материје у одсуству кисеоника). Мере које се могу предузети јесу компостирање ако се врши раздвајање отпада од хране из комуналног отпада или заробљавање метана системом цеви које се налазе унутар саме депоније, где се издвојени метан сагорева за прозводњу електричне енергије.
Иако је метан гас стаклене баште са већим утицајем на глобално загревање, за разлику од угљен-диоксида он је мање постојан у атмосфери, односно, мање времена проводи у атмосфери. Решења која можемо предузети јесу компостирање и издвајање метана из депонија.
Као грађани, можемо утицати на политичаре да уложе више новца у инфраструктуру за управљање отпадом и за изградњу регионалних депонија које одговарају стандардима ЕУ.
Депоније су „нужно зло“ које прати човека, али правилним одлагањем отпада и компостирањем органског отпада можемо ублажити лоше ефекте које имају на планету Земљу.
Долазимо до закључка да непрописним одлагањем отпада, уништавамо природу, а тиме доводимо до убрзавања климатских промена. Морамо имати у виду да проблеми са којима се људски род суочава нису нимало безазлени али на нашу срећу имамо времена за реаговање како бисмо оставили планету Земљу у колико-толико неизмењеном стању за генерације које долазе. Размислите о томе!
Zanimljiv blog. Upravo sam naišao i naravno odmah na temu deponija. 🙂
Naravno da ste sasvim u pravu kada uključujete deponije u izvore pretnje globalnom zagrevanju, sa druge strane smatram da je od ključnog značaja da se stvari rangiraju, odnosno odrede prioriteti ako je ikako moguće u domenu zagađenja porediti prioritete, jer na našu žalost sve je prioritet. No ako ipak uzmemo u obzir prioritete, uticaj deponija (pri čemu govorim o sanitarnim deponijama sa kontrolisanim odlaganjem i zbrinjavanjem) na životnu sredinu je daleko manji nego ono što viđamo u našoj okolini, a to su nesanitarne, “divlje” deponije i smetlišta koje svojim uticajem daleko direktnije, neposrednije i kretkoročnije utiču na životnu sredinu a posebno na zdravlje ljudi i životinjskog sveta. Ovaj uticaj se prvenstveno ogleda u uticaju tzv. procednih voda!
No da ne bih dužio, slično kao i sa uvođenjem “cirkularne ekonomije” u Srbiju izrado nove strategije tako je i sa svešću o uticaju otpada uopšte na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Prvo moramo da zakoračimo a tek onda da potrčimo, jer u suprotnom….
Svakako stavljam blog u svoje “zabeleške”…