Након проглашења Копаоника и Таре за националне паркове 1981. године, постали смо богатији за још два нова национална парка – Стару планину и Кучај-Бељаницу.
Од 5. јануара 2021. године, подручја ових планина налазе се под највишим степеном државне заштите, скоро пола века од проглашења Таре и Копаоника за националне паркове. Тренутно на територији Србије постоји седам националних паркова: Тара, Фрушка гора, Ђердап, Копаоник, Шар-планина, Кучај-Бељаница и Стара планина.
Стара планина је дуги низ година имала статус парка природе у оквиру којег су се налазили многобројни строги резервати природе. Парк природе „Стара планина” се налази на листама међународно важних подручја биљака, животиња и лептира, а такође се налази и на прелиминарној листи пограничних подручја биосфере под заштитом UNESCO. Под заштитом је Рамсарске конвенције која се тиче тресетишта и такође заузима битно место на Емералд листи подручја значајних за очување европске еколошке мреже.
Стару планину насељава преко 1190 биљних врста. Велики број биљних врста овог поднебља налази се под међународном заштитом, а броји чак до 70 ендемских врста међу којима су росуља (Drosera rotundifolia), пегава линцура (Gentiana punctata) и Панчићева жабља трава (Senecio pancicci), као и 344 врста маховина. Присутно је 136 врста лептира, 26 врста риба, 18 врста гмизаваца и водоземаца, 203 врта птица и око 60 врста сисара.
Област Кучај-Бељаница, као и Стара планина, је дуги низ година спадао у ред паркова природе. Заједно са Старом планином спада у неке од најлепших предела источне Србије. Поред биолошке разноврсности, оно што истиче област Кучај-Бељаница јесу изузетне геоморфолошке карактеристике. Од великог значаја је уникатна хидролошка мрежа и квалитет вода овог подручја. Парк природе „Кучај-Бељаница” се такође налази на Емералд листи. Од великог броја биљних врста које чине мочварну и ливадску вегетацију на овом простору, преко 20 врста се налази под највишим степеном заштите. Од ендемских врта овог подручја истиче се Косовски божур (Paeonia decora), док битно место заузимају бројне врсте бигрених маховина на водопадима. Област Кучај-Бељаница спада у одабрана подручја за дневне лептире у Србији – овде се налази чак 10 врста лептира чије је очување од националног значаја.
Пространство новог националног парка је станиште бројним угроженим вртама птица попут орла змијара (Circaetus gallicus), сивог сокола (Falco peregrinus), дугорепе сове (Strix uralensis) као и многих других. Ово подручје насељава око 70 врста сисара, што чини око 70% укупног броја врста сисара Србије. Од посебног значаја на овом подручју је популација слепих мишева, коју чини преко 90% врста слепих мишева Србије. Оно што је карактеристично за овај национални парк су представници планинског подручја: мрки медвед, вук, рис, дивља свиња, видра и шарени твор.
Због своје географске изолованости од остатка Србије, ова подручја су остала прилично очувана и нетакнута, што је бројним вртсама омогућило несметани развој популација. Уласком у процес највише државне заштите, оставља се могућност за повећање биодиверзитета и унапређење станишта ретких врста које насељавају Стару планину и област Кучај-Бељаница.
Извори:
https://www.researchgate.net/
http://www.gi.sanu.ac.rs/
http://www.doiserbia.nb.rs/
https://www.pmf.ni.ac.rs/
https://www.ekologija.gov.rs/
