Шта су то хермафродити?

Многе људе збуњује овај појам и како се уопште такви организми репродукују? Пре свега, и биљке и животиње могу бити хермафродити. Број животиња које одликује хермафродизам се процењује на 65.000, а за биљке тај податак не постоји, мада се најчешће јавља код цветница, односно скривеносеменица, које су најбогатија и најразноврснија група виших биљака. Главни проблем са којим се суочавају хермафродити јесте самооплођивање, које се природа труди да избегне, јер, то вам дође нешто као инцест. И биљке и животиње су развиле стратегије како да се избегне самооплођивање, али то је нека друга тема.

Хермафродитне животиње

Прво што нам пада на памет је, наравно, пуж, што је скроз логично, јер се ова одлика јавља најчешће код бескичмењака, односно мекушаца. Међутим, хермафродитизам одликује и метиље, кишне глисте, па чак неке врсте риба као што је орада и риба кловн. Хермафродитизам не значи нужно да једна јединка оплоди саму себе. Наиме, постоји нешто што се зове секвенцијални хермафродитизам. У том случају, једна јединка неко време живи са једним полом, а затим мења пол. Ова појава се најчешће јавља код морске звезде која прве 3 године живота има развијене мушке полне органе, а наредне 3 године женске. Наравно, ситуација може да буде и обрнута, што одликује неке маринске рибе, као што је гргеч. Али није ни то све, у животињском свету јавља се и хомогамија. То је појава када један организам има развијена оба полна ограна. У том случају или може доћи до самооплодње (што смо већ закључили да природи није циљ) или се јединке паре и оплоде једна другу, тако да нпр. оба пужа након парења снесу јаја. Код кишних глиста је нешто слично, репродукција се дешава тако што се две глисте припоје и размене гамете. А трепљасти црви се паре тако што се „мачују“ својим пенисима који се налазе са доње стране глава који служе за убризгавање сперме.

Хермафродитне биљке

За почетак, као основа свега, биљке одликује како вегетативно, тако и полно размножавање. Постоје биљке које имају на једној стабљици мушке и женске цветове, али и биљке које у истом цвету имају мушке и женске полне органе. То су најчешће украсне биљке, четинари, али и орах, вишња, бресква и конопља.

Двополност код људи???

Овај појам се користио у старијој литератури за особе које су имале карактеристике и мушкарца и жене. Касније се термин „хермафродитизам“ заменио термином „интерсексуалност“ а сама особа се називала „интерсекс“. Прави хермафродитизам код људи, односно постојање оба полна органа са све полним жлездама, никада није забележен. Већина описаних „хермафродита“ имали су морфолошки и психолошки више женски карактер. Ова тема је јако опширна и захтева знање из генетике и физиологије тако да ће о томе више бити у неком другом тексту. А слике нису примерене за овај блог, па ко жели може на своју руку да потражи.