Прођоше кроз рушевине туристичког места и кренуше путем на југ. Спаљене шуме миљама дуж падина и раније него што је мислио. Није било трагова на путу, ништа живо нигде. Ватром огарављено стење поред пута као обриси медведа на огољеним шумским падинама. Стајао је на каменом мосту где се прљаве воде прикупљају у вир и претварају лагано у сиву пену. Тамо где је некада посматрао пастрмке како се праћакају у струји, пратећи њихове савршене сенке на каменитом дну…
Одломак из књиге „Пут“, Кормака Макартија
Шта је писац желео да каже?
Климатске промене, загађивање река и океана, дефорестација, губитак биодиверзитета… Проблеми са којима се човечанство данашњице суочава нису нови. Научници кроз бројне научне радове већ деценијама упозоравају да нешто није у реду са начином на који се опходимо према планети. Потребно је само знати у ком правцу да гледамо и одговори ће бити јасни.
Проблем данашњег времена и поред тога што у обичном мобилном апарату имамо свеукупно људско знање, јесте разумљивост информација, али и незаинтересованост да се исте потраже. Што због начина на који су подаци представљени, што због великог броја тривијалних информација, велики број људи није заинтересован за теме попут климатских промена или уништавања озонског омотача.
Из тих разлога на сцену ступа поједностављивање информација и приближавање просечном читаоцу, гледаоцу или једноставно речено примаоцу информације. Уколико научни рад није довољан да нас заинтересује, то ће уместо њих учинити популарна књижевност, заједно са филмовима и другим медијима.
Велики број писаца, што свесно, што несвесно, кроз своје радове провлачи лично виђење и разумевање данашњих проблема. Еколошки проблеми нису изузетак.
Како књига из које је извађен уводни пасус може да помогне у разумевању битности биосфере? Лако, потребно је само читати између редова. Да, књига се углавном бави драмом коју проживљавају отац и син трудећи се да преживе на опустошеној Земљи, али само мало дубље скривено је битно упозорење до чега може да доведе тренутно понашање човечанства. Човек на земљи без биосфере осуђен је да и сам нестане!
Сличне теме јављају се у делима многих писаца, па тако у роману Урсуле Ле Гвин „Свет се каже шума” можемо научити о важности спона у екосистемима, „Странац у страној земљи” Роберта Хајнлајна нам говори да морамо сачувати наше реке и океане јер је вода давалац живота, док Филип К. Дик у „Сањају ли андроиди електричне овце?” провлачи тему моралних последица истребљивања читавих врста. Примера је много и могу се наћи у скоро свим књижевним жанровима.
За разлику од сувопарних и, за велики број људи, неразумљивих информација из научних радова, поруке које примамо из оваквих дела су питке, занимљиве, али и поучне… управо оно што треба широком аудиторијуму. Пренети важност очувања животне средине на што једноставнији могући начин.
Када узмете следећу књигу да читате, обратите пажњу на скривене поруке, можда ћете баш из њих научити нешто ново о животној средини, а што раније нисте знали. Ако сте на неке већ и наишли, поделите их са нама како бисмо и ми могли да сазнамо шта је то писац желео да каже.