Насловна Живи свет Екодукт – зелени мост за бољи саобраћај

Екодукт – зелени мост за бољи саобраћај

394
0
Време читања: 3 минута

Баш као и људи, и животиње имају потребу за несметаним и слободним кретањем – оне трагају за храном, новим стаништима, партнерима или местима где ће да одгајају своје младунце. Урбани развој и грађење путева који ометају њихову природну миграцију често доводе до несрећа које су опасне и за људе и за животињски свет. Нове грађевине свакодневно ничу, међутим човек не би смео да заборави вредност разноврсних животињских врста и њиховог опстанка. Биодиверзитет треба да буде приоритет. Како се велики путеви преплићу са трасама којима се крећу животиње, у свету се као алтернативе за прелаз дивљих животиња граде зелени мостови – екодукти.

Национални парк Banff, Канада
Извор: https://www.mywonderplanet.com/

                       

У складу са врстама које ће користити прелазе, грађени су широки травнати мостови, међу животињама које га користе су гризли медвед, јелен, лос, рис, вук итд. Изграђени су и тунели за пуме и црне медведе. У Националном парку Банф (eng. Banff)у Канади постоји чак 44 прелаза за дивље животиње. Наравно, потребан је и одређени период да се животиње навикну и почну да користе ове прелазе, због буке и саобраћаја који свакако тече, али се испоставило да су прелази у великој мери смањили сусрете са људима. Ограде се користе као усмерење, као и фине мреже које спречавају да се гмизавци нађу на аутопуту.

Natuurbrug Zanderij Crailoo – најдужи екодукт у Холандији
Извор: atlasobscura.com

Холандија је једна од држава са великим бројем прелаза, броји се око 600. На слици изнад налази се најдужи од њих, пешчани прелаз дуг 800 метара и широк око 50 метара. Уз помоћ њега слободно се крећу срне, јелени, дивље свиње, као и европски  јазавац који је угрожена врста.

 Слонови у Кенији користе пролаз испод пута
Извор: https://www.seattletimes.com/

Селимо се у топле афричке крајеве, и тамо се сусрећемо са мало другачијим путницима. У овом случају, пролаз спаја два дивља подручја која су била раздвојена услед изградње коридора, па слонови нису могли да дођу једни до других. На почетку, пролазили су само мужјаци, и то ноћу. Када су схватили да је безбедно, почеле су да пролазе и целе породице слонова. Испоставило се да су слонови јако брзо схватили да се могу кретати слободно, што нас и не чуди с обзиром на то да су једне од најпаметнијих животиња. Овакви пролази за слонове постоје и у Кини и Индији.

Екодукт за крабе на Ускршњем острву
Извор: abc.net.au

Сваке године огроман број краба мигрира из шума ка океану како би се размножавале, успут прелазе преко плажа, па чак и преко путева. Њихово премештање започиње у јесен, са првим кишама. На Ускршњем острву, преко путева су на разним местима изграђени мостови за крабе, а неки делови се чак и затварају када је миграција на врхунцу. У шумама живи око 45 милиона краба и имају значајну улогу у екосистему острва. Хране се опалим лишћем и воћем и на тај начин природно рециклирају хранљиве материје и имају значајну улогу у ширењу биљног света.

Миграција краба
Извор: https://www.lazerhorse.org/

Екодукт је корисна грађевина која је доста смањила несреће на путевима и угрожавање животињских врста. Међутим, у процесима развоја инфраструктуре, најбоље би било да до изградње ни не дође, односно да животиње не буду угрожене саобраћајем. Аутомобили су стигли и до најудаљенијих места на планети, али је важно да безбедно кретање животиња постане део просторног планирања и стратешких докумената. У Србији су у плану две пасареле на Авали, где су настањене многе заштићене врсте попут зечева, срна, веверица, јазаваца, куна.

Извор: https://i1.wp.com/

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име