Иако смо писали доста на тему пандемије и које све последице носи, још једна страна приче је остала да се разјасни.
На друштвеним мрежама је све више објава о последицама корона вируса, а најпопуларније су оне о поновном појављивању лабудова, чистој води у Венецији и високој стопи умирања оболелих. Објава као што је ова: „Људи су вирус” добија потпуно нову конотацију када се стави у контекст појма екофашизма, а који спаја бригу о животној средини са превлашћу беле расе. То би значило да је вирус дошао у право време, јер је планета пренасељена и треба да се ослободи сувишних.
За добробит планете, све друге расе и имигранти не би смели да имају иста права као припадници беле расе, што се поклапа са ксенофобијом и еугеником. Еугеника је примењена наука за побољшање и контролу људи, тако што се инфериорни спречавају да имају децу, а супериорни се размножавају. Дакле, сиромашне и слабе би требало да истисне природна селекција.
Екофашизам се појавио у 20. веку, а кулминирао је 1970. године током рађања савременог еколошког покрета. Један од зачетника екофашизма био је Медисон Грант, који је радио са Тедијем Рузвелтом, са циљем да се оформи амерички систем националних паркова и систем правила за доспеле имигранте. Грант је 1906. године написао „Расне основе европске историје”, дело које је касније Хитлер носио свуда са собом.
Следеће име је Пол Ајрих, ентомолог са универзитета Стенфорд који je објавио „Популациону бомбу”, дело у коме наглашава како је једино решење против уништења животне средине, стерилизација и смањење броја популација. Његове објаве и раст еколошког покрета су довеле до првог званичног дана под називом „Дан планете Земље”.
Сматра се да је ситуација данас таква да су најближи људи који раде са Трампом у администрацији заправо заступници оваквог мишљења и да Америка мора да одлучи да ли ће да буде „зеленија” или ће добити браон боју.
Постоје два мишљења која се боре против овог нацистичког покрета: прво је да се технологија максимално искористи у борби против климатских промена, да се ради на урбанизацији и чувању природних добара. Друго мишљење је да сиромашни људи нису одговорни за климатске промене.
Не треба заобићи чињеницу да је у периоду од 1988. године до данас, само 100 компанија одговорно за чак 71% емисија гасова стаклене баште, изумирање енормног броја врста и недостатка хране у појединим деловима света. Потпуно свесни последица, што по планету, што по људе који плаћају велику цену за туђи немар. На листи су се нашле и следеће компаније: Exxon,Shell, BP и Chevron.
Једно је сигурно, екофашизму није место у еколошком покрету, и свака објава на друштвеним мрежама се треба узети са резервом, никад се не зна ко стоји иза тога и са каквом је намером написано.
