Колико је еколошки активизам важан потврђује ангажовање грађана у пројектима везаним са заштиту природе. Ове године важности еколошког активизма сведочи борба грађана и активиста да бара Рева не постане трајно дивља депонија. Грађанске заједнице су се активирале у заштити животне средине, јер Министарство за заштиту животне средине и Агенција за заштиту животне средине нису биле у стању да заштите природна добра. Осим заштита бара, грађани јавно иступају због других средина, попут јавних паркова, да не буду претворени у паркинге и супермаркете.
Еколошки активизам и подизање еколошке свести
Еколошки активизам произилази из намере активиста да заштите животну средину или да санирају штету проузроковану загађењем. Начин деловања активиста се креће у смеру подизања свести и скретања пажње на еколошке проблеме. Еколошки проблеми су, пре свега, климатске промене, загађење земљишта, ваздуха и воде, неодговорно управљање отпадом итд. Према циљу који активисти желе да постигну, могу се извршити поделе еколошког активизма на врсте и подврсте, то су на пример индивидулани и политички, локални и активизам очувања биодиверзитета. Подизање свести у вези са важношћу еколошких питања и указивање на случајеве угрожавања животне средине су циљеви еколошког активизма основних права.
Подизање еколошке свести је важно из разлога што је већа корист од мењања начина на који се обавља једна радња, уместо да се санирају последице обављања исте радње изнова и изнова. Као пример може да послужи бацање отпада, у контрасту са акцијама сакупљања отпада. Уколико нико, или велики број људи, не баца отпад ван места обележених за отпад, не би било потребе организацијама за акција сакуљања отпада. На крупнијем плану, тако не би било ни дивљих депонија у природним добрима, ни потребе да се организују протести да се она спасу.
Подизање свести се не може извршити преко ноћи, што је случај са свиме што треба да постане саставни део друштва. Школа је одличан почетак за учење о екологији и стицање основних знања о важности заштите животне средине. Кроз школске предмете и еколошке секције, ученици могу да постепено усвајају еко навике и тако постану еколошки свесни грађани. Осим школе, постоје и други добри извори информација о екологији и бризи за животну средину. Друштвене мреже могу послужити као солидан савезник у учењу еколошких навика, као и интернет странице. Треба, наравно, узети у обзир да друштвене мреже нису најстручније место за учење, због чега треба пазити којим страницама веровати. Сигурније податке могу да пруже стручни научни часописи, као Ecologies, и посебне едукације из области екологије.
Бара Рева: локални еколошки активизам
Бара Рева се налази у београдском насељу Крњача, важна је стога што је појилиште и одмаралиште животиња, и зато што доприноси регулацији поплава. Од баре Реве је начињена дивља депонија свакодневним истоваром шута и грађевинског отпада. Затрпана су стабла, угрожене су ретке птице и у опасности је тамошњи екосистем у целини. У знак протеста, грађани су организовали непрекидну блокаду вишедневним камповањем, што је пример локалног еколошког активизма. Блокади грађана су се, у знак подршке, придружили и припадници цивилног сектора. Заједно су од надлежних органа захтевали хитну реакцију и спречавање таложења отпада у овој природној средини. Значајну подршку грађанима и активистима је пружила глумица Светлана Бојковић, ставши пред камион који је требало да истовари отпад. Борба се исплатила и наложено је да се отпад више не одвози на територију баре Реве. Проблем је тренутно решен, док се не пронађе нова локација која ће постати депонија, као што је био случај са баром Ревом.
Бара Рева као природна средина с проблемом депоније није усамљена у Србији. Присуствујемо настанку све већег броја дивљих депонија, које, наравно, не задовољавају санитарне стандарде. Узрок овог проблема није комунална служба која „одлаже“ отпад у природи, већ је проблем у енормном развијању града Београда, који нема капацитет да поднесе нову депонију. Количина отпада је превазишла капацитете депоније у Винчи, која је једина легална депонија на територији Београда. Да би се смањио број дивљих депонија, поднет је захтев за амандман Министарству заштите животне средине, према којем сваки извођач радова мора да има папир о кретању отпада када добије употребну дозволу за објекат који гради. Проблем дивљих депонија тим амандманом није решен јер та одлука значи да ће извођач радова добити место као што је природна средина (бара, шума) на легалан начин, у договору са градом Београдом, Министарством заштите животне средине и Секретаријатом за урбанизам и грађевинске послове.
Проблем депонија у Београду није решен ако се користи нова природна средина као депонија, већ санирањем отпада на правилан начин. Постоји неколико начина који би помогли решавању проблема отпада на дуже стазе. Улагање у инфраструктуру и систем за сакупљање отпада и реформама јавних и комуналних предузећа су најрадикалнији начин. Осим тога, могуће је и коришћење отпада да би се добио депонијски гас, који се може користити као гориво, чијим коришћењем би ваздух био чистији. Ако се не користи отпад у здраве сврхе, онда су пријаве дивљих депонја надлежнима исправно решење. Уколико нису доступне информације о томе како и коме грађани могу пријавити депоније, онда би требало да их захтевају, да би затим судство адекватно процесуирало починиоце. Апликација за пријаву дивљих депонија је олакшала тај проблем, преко које грађани могу активно да учествују у управљању отпадом.
Пример борбе за бару Реву је показатељ да није довољно решити један еколошки проблем, већ да треба променити начин решавања одређене врсте проблема, што је циљ активизма усмереног ка решавању проблема. Ако се промени начин, односно ако животна средина престане да се третира као депонија, грађани и активисти неће морати да се удружују и спасавају једну по једну шуму, бару или реку. Циљ такве промене би био отпад саниран на еколошки исправан начин, и нетакнута природа.
Гостујући аутор: Тања Миленковић