Често се срећемо са појмом еколошки отисак. Било у дневним новинама, уз јутарњу кафу или увече при традиционалном гледању дневника. Ретко коме буде јасно, на прво помињање овог појма, шта је заправо еколошки отисак. Ја ћу овом приликом покушати то да вам приближим.
Еколошки отисак представља збир свих екосистемских услуга које људи захтевају и троше од планете Земље у датом тренутку. Подразумева баланс између коришћења природних ресурса од стране човека и капацитета планете да апсорбује отпад настао људском активношћу.
Где се ,,оставља“ еколошки отисак?
Еколошки отисак се отавља на биолошки продуктивним површинама. Биолошки продуктивне површине су оне које користимо за усеве, као пашњаке, насељена подручја, као и водене и шумске површине. Од ових површина најзначајнија је шума, зато што, поред пружања ресурса, она апсорбује угљен-диоксид који океан није аспорбовао. Око четвртине планете земље данас се сматра биолошки продуктивном површином, другачије речено биокапацитетом који тренутно поседујемо као становници ове планете.
Према прорачунима из 2016. године, становништво данас троши једну и по планету. Ако се настави истоветно трошење ресурса, до 2050. требаће нам три планете Земље, а искоришћавање ресурса морамо да смањимо на једну.
Зашто је еколошки отисак данас проблем?
Од раних седамдесетих година двадесетог века, човечанство више троши ресурсе него што наша планета може да нам пружи. Проблем настаје зато што је тако нешто могуће, али у кратком временском периоду.
Еколошки отисак VS. Карбонски отисак
Све нас буни питање, а шта је онда свакодневно спомињани карбонски отисак и каква је његова разлика у односу на еколошки отисак?
Карбонски отисак представља укупну количину емитованих гасова стаклене баште произведених директно или индиректно од стране појединца, организације, догађаја или производа. Гасовима стаклене баште припадају угљен-диоксид, метан, оксиди азота и сумпора, као и чувени хлоро-флуоро-угљеници (фреони), који се константно емитују у атмосферу, појачавајући ефекат стаклене баште.
Главни емитери су индустрија, саобраћај, градови и пољопривреда. Све ово значи, да када год учествујемо у неким од ових активности, ми остављамо свој лични карбонски отисак на нашу планету. Та количина гасова, коју свакодневно произведемо, назива се примарни отисак. Секундарни отисак је количина гасова стаклене баште коју индиректно ослобађамо у атмосферу, а повезаних са целокупним циклусом производње и транспорта свих производа које користимо.
Еколошки дуг
Претераним трошењем ресурса планете, човечанство упада у еколошки дуг. Еколошки дуг представља количину ресурса и концентрацију угљен-диоксида коју трошимо у односу на могућности природе да их пружи и апсорбује .
Earth overshoot day
Под овим појмом подразумевамо дан када сваке године прекорачимо, потрошимо све ресурсе, које планета може да нам пружи за дату годину. Тренд брзине потрошње све више расте, а датум прекорачења је све ближи средини године. Прошле, 2016. године, овај дан се догодио 8. августа. Предвиђања за 2017. годину су 2. август, док је 1971. био 24. децембар!
Решења!
Нека од најбољих решења за дате проблеме су одржавање природе у својим природним формама и функцијама као и комбиновање друштвених, економских и еколошких алата. Као главну ставку издвајамо развијање свести о томе да је природни капитал ограничен и да не постоји могућност његовог повећања, јер постоји само једна планета Земља!
Смањимо свој еколошки отисак!
Свако од нас може да смањи свој еколошки отисак. Питате се како?
На датом линку налази се калкулатор помоћу кога свако од нас врло лако може да израчуна свој еколошки отисак и открије у којој области је потребно највише да делује, ради смањења индивидуалног еколошког отиска. Запамтите, планета за нас је само једна! Урадимо све што можемо, да нама и генерацијама које следе обезбедимо бољу будућност!
