Еколошки проблеми Источне Србије: Борски округ

Време читања: 6 минута

Источна Србија, званично део статистичког региона Источне и Јужне Србије, коју чине општине Браничевског, Борског и Зајечарског округа, има велики туристички потенцијал. Нажалост, овај регион има и веома озбиљне еколошке проблеме који негативно утичу на животну средину и веома нарушавају квалитет живота људи у овом делу Србије.

Борски округ – рударски профит плаћен загађеном животном средином

У источној Србији налази се преко 40 активних рудника, од којих су најпознатији рудник бакра у Бору и рудник злата у Мајданпеку. Оба рудника, активна од 1903. и 1958. године, у жижу јавности доспела су 2018. године када су приватизовани и прешли у власништво кинеске компаније „Zijin COPPER”. Од тада, на већ нагомилане еколошке проблеме у Борском округу долазе нови. У околини Бора је у 2021. са радом почео нови рудник „Чукару Пеки”, што је изазвало велико незадовољство грађана због бојазни да ће исти угрозити изворе воде у околини, а у јуну 2022. миниран је гребен планине Старица, која представља једину преосталу природну заштиту Мајданпека од прашине са копова, због чега су тамошњи активисти и грађани протестовали, кампујући месецима на Старици.

Велики извори аерозагађења у Бору су:

• активни, некативни копови и јаловишта са којих развејава прашина у којој су садржане многе штетне материје, између осталог и тешки метали. Ситуацију отежава што је неадекватно спроведена рекултивација неактивних копова и јаловишта. У питању су коповско јаловиште „Високи планир” и флотацијско јаловиште „Поље 2” на коме се налази чак 23 милиона тона јаловине (отпада који настаје приликом прераде руде).
• топионица бакра, која је према Извештају о квалитету ваздуха у Србији за 2021. годину, петнаести највећи извор сумпорних оксида на нивоу целе Србије. Од априла 2022. године трају радови на повећању њеног капацитета за чак 200%. 

Загађено је и земљиште, па је тако оштећено чак 25.000 хектара земљишта, што представља 60% пољопривредног земљишта у Бору. Загађења нису поштеђене ни воде, па су тако на територији Бора загађене Брестовачка река, у коју се испуштају комуналне отпадне воде, Борска река и Кривељска река, у којима је живи свет уништен због испуштања непречишћених отпадних вода из борског рудника које чине чак 75% укупне количине отпадних вода у Бору. Њихово загађење ствара озбиљан прекогранични проблем пошто реке низводно од рударско-металуршког комплекса припадају Дунавском сливу.

О озбиљности ситуације у Бору најбоље говоре подаци из већ споменутог извештаја Агенције за заштиту зивотне средине, где се наводи да је највеће загађење арсеном и суспендованим честицама мањим од 10 микрометара (ПМ10), детектовано управо у Бору. На свим мерним станицама, изнемерене су веће средње годишње концетрације од прописане циљне вредности која износи 6 нг/м³. Највећа концетрација измерена је на мерној станици Југопетрол и износила је 132 нг/м³, што је 22 пута већа концетрација од циљне вредности. Прекорачена је и циљна вредност кадмијума на мерном месту Југопетрол, а на истом је забележена 3 пута већа концетрација олова од дневне граничне вредности овог тешког метала. 

Ситуација са сумпор-диоксидом је такође лоша, па је укупно на мерним станицама забележено да је чак 30 дана у 2021. години била прекорачена дневна вредност овог веома опасног полутанта.

Изузетно опасан утицај загађења на здравље становништва потврђују и подаци званичних здравствених институција. Према подацима Завода за јавно здравље Тимок, око ⅔ деце предшколског узраста и ½ деце до 18 година су посетили лекара због респираторних проблема. Ове податке Уницеф у својој публикацији  „Анализа климатске ситуације у Србији” наводи као потврду лошег утицаја аерозагађења на здравље деце. 

Да је здравље Борана угрожено, потвруђују и подаци Института за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут”. Према подацима из њихове публикације „Унапређење управљања контаминираним локалитетима у Србији“,  становници Бора имају већи ризик како од обољевања, тако и од умирања од готово свих малигних болести. Већи ризик смртности је уочен код оба пола у свим старосним групама анализом свих узрока смрти, као и смрти услед  болести циркулаторног система, урогениталнних, респираторних болести, а списак се нажалост овде не завршава. 

Осим здравља, рударство угрожава квалитет живота и имовину људи који живе у околним борским селима. У близини села Оштрељ и Кривељ, која се налазе северно од Бора, раде чак три рудника: „Церово”, „Велики Кривељ” и новоотворени „Церово 2″ који је активан од марта 2020.  Осим рудника, активан је и каменолом „Кривељски камен”.

Проблеми мештана ових села су многобројни. Чекање на колективно пресељење, јаловишта, аерозагађење, загађени водотокови, као и започињање радова од стране Zijin-a на приватним парцелама без претходно прибављене дозволе власника, су проблеми који мештанима ових села, изузетно угрожавају животе и здравље.  

Мештани Кривеља су 2020. године организовали протест са захтевом да се у Просторном плану посебне намене, који је у том моменту био већ 5 година у процесу израде, предвиди исељавање свих 400 домаћинстава. Тада је члан МЗ Далибор Станковић изјавио да су зидови и темељи многих кућа попуцали, а да су на неким кућама оштећени чак и темељи.  Скоро две године након протеста, до пресељења и даље није дошло, па су мештани у фебруару 2022. године, блокирали пут Бор – Кривељ у фебруару. Овом кораку је претходио неуспешан збор грађана на којем се није појавио ниједан представник компаније Zijin и на којем мештани нису добили одговор на бројна питања упућена градоначелнику Бора, Александру Миликићу. 

Након блокаде, Министарство рударства и енергетике је у фебруару 2022. године саопштило да подржава захтев Кривељана да се измести цело село. Последњи састанак на тему колективног пресељења целог Кривеља, којем су присуствовали градоначелник Бора, Александар Миликић, представници МЗ Кривељ и министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић је одржан 13. јануара ове године. У међувремену, Кривељани и даље чекају на пресељење. 

На ободу села Оштрељ, налази се већ деценијама јаловиште рудника са ког се прашина препуна тешких метала развејава по селу. Ово село лежи на обали Кривељске реке, загађене отпадним водама из рудника, због чега бављење пољопривредом у овом селу више није могуће. Здравље становништва је изузетно угрожено. Према речима Драгослава Станчуловића, мештанина који води матичне књиге, од 400 становника, ово село има 30 оболелих од рака. 

Нови рудник „Чукару Пеки”  мештанима села Метовница и Слатина донео је проблеме и пре него што је званично отворен. Минирања су проузроковала оштећења кућа у оба села, а у Метовници су отежала водоснабдевање јер је ниво воде у сеоским бунарима опао, а село није прикључено на градски водовод. У Слатини се због силине минирања урушила велика бетонска септичка јама.

Ситуација у Мајданпеку такође је алармантна. У марту 2021. је дошло до загађења реке Мали Пек тешким металима. Резултати узорковања су показали да су концетрацијe олова, арсена и бакра од 2 до 17 пута веће од дозвољених, због чега је Регулаторни институт за обновљиву енергију и заштиту животне средине (РЕРИ) поднео кривичну пријаву против компаније „Zijin COPPER” у чијем власништву је и мајданпечки рудник. Према подацима из публикације „Управљање контаминираним локалитетима у Србији” Института за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут”, Мајданпек званично спада у десет трајно индустријски контаминираних локалитета у Србији.

У овом тексту су побројани највећи еколошки проблеми Борског округа, који су као и у остатку Источне Србије, нажалост многобројни и веома озбиљни.

У наредним текстовима презентовати детаљно еколошке проблеме осталих округа у Источној Србији.

Извори: 

1. Анализа проблема управљања водама и докумената јавне политике. Марина Пешић, дипл.инг, Бор , април 2020. 
2. Извештај о квалитету ваздуха за 2021.годину – Агенција за заштиту животне средине републике Србије 
3. Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет – Јасмина А.Лалић – Утицај рекултивације на карактеристике техносола рудника бакра Бор.  
4. Минирана планина Старица: Протести и блокаде у Мајданпеку – 16.6.2022. – ALJAZEERA
5. Владан Маринковић, Љубиса Обрадовић*, Миле Бугарин*, Горан Стојановић УТИЦАЈ ЗАГАЂЕНИХ ОТПАДНИХ ВОДА  НА КВАЛИТЕТ ВОДЕ БОРСКЕ РЕКЕ И ОКОЛНИХ ПОДЗЕМНИХ ВОДА 
6. Институт за јавно здравље Србије „Милан Јовановић – Батут” – „Унапређење управљања контаминираним локалитетима у Србији“,
7. Завод за јавно здравље Тимок – „Анализа здравственог стања становништва округа Бор у периоду од 2014. до 2018. године”
8. Идејно решење “Пројекат повећања капацитета топионице бакра у оквиру комплекса „Serbia Zijin Bor Copper d.o.o Bor” – Београд, фебруар 2020.
9. Анализа климатске ситуације у Србији – УНИЦЕФ – 21. септембар 2021.
10. „Мештани Кривеља траже историјски помак – преселити сва домаћинства” 12.6. 2020. Ist Media
11. „Министарство рударства подржава захтев да се измести цело место Кривељ због Зиђина” – 22.2.2022. – Радио Слободна Европа
12. Танјуг – 13.јануар 2023. Ђедовић – Захтеви мештана МЗ Кривељ код Бора оправдани,  домаћинствима се мора пружити прилика за исељење
13. Рудник који живот даје и узима – 30.6. 2022. Време
14. BBC na srpskom – „Србија, рудник и животна средина: „Највише се плашим државе“ – мештани села у околини Бора остају без воде, док им куће пуцају Јована Георгиевски ББЦ новинарка 17. децембар 2020.
15. Мештани села код Бора кажу да им минирање из рудника Жиђина урушива земљиште; Аутор: Бета, 8. фебруар 2021.