ЕУ објављује рат – пластици!

Након одлуке кинеских власти да прекину увоз отпада из Европске Уније, Брисел је хитним поступком изнео стратешки план борбе против пластике и модернизовање пластичних производа који ће помоћи да се Европа очисти од овог све већег проблема. Овај план обухвата кажњавање великих компанија уколико користе нерециклирани материјал или материјал неподобан за рециклажу. Такође, овиме ће се и осавременити тренутна производња пластичних производа улагањем 350 милиона евра у научна истраживања.

Франс Тимерман, бивши холандски дипломата, изјавио је да ће се концентрисати на избацивање пластике за једнократну употребу, као на пример боца „живописних боја” које се не разграђују, једнократних чаша за кафу, поклопаца, пластичних кашичица за кафу, прибора за јело и пластичних паковања за брзу храну.

Цитирајући истраживање од претходних година, Тимерман је изјавио да ће за 50 година у мору бити више пластике него рибе и без обзира што смо свесни, не чинимо ништа поводом тога. „Ако би деца знала које су последице једнократних пластичних сламчица за сок, на пример, можда би и она сама прешла на употребу картонских сламчица или би у потпуности укинули коришћење пластике! Удавићемо се у пластици ако не урадимо ништа по том питању. Колико милиона сламчица се користи свакога дана широм Европе? Мојој деци је било потребно објаснити једном које су последице коришћења пластике и они сада у кафићима траже да добију папирне сламчице, а уколико њих нема, не користе сламчице уопште. Све је само ствар навике.”

Он је додао и да је један од проблема и убеђивање потрошача да им једнократна пластика није потребна, али је оптимистичан да ће људи разумети проблем и прихватити решење.

Део стратегије је и увођење папрених пореза компанијама које инсистирају на једнократној амбалажи, чиме ће и те компаније морати да промене начин пословања.

Када је у питању наша земља, према речима Филипа Радовића, директора Агенције за заштиту животне средине, Србија се на годишњем нивоу затрпа са чак девет милиона врећица за једнократну употребу: „Звучи невероватно, али пластичне кесе користимо свега неколико минута, од продавнице до куће, а потребно је неколико стотина година да се свака од њих разгради.”

Према његовим речима, сваки човек у просеку искористи 60 до 100 кеса годишње. Иако је Србија усвојила европску легислативу о субвенцијама за биоразградиве кесе, Радовић напомиње да се те субвенције злоупотребљавају: „Сада је потребно да те законе спроведемо до краја, јер је чак и површна контрола показала да долази до злоупотребе ових субвенција.”

Он објашњава да су проблем такође и велики трговински ланци у Србији, као и мале радње у комшилуку, које немају законску обавезу да понуде биоразградиве кесе: „Поред грађана морамо да информишемо и велике фирме о значају еко-кеса и мотивишемо их да их употребљавају. То је веома тешко без санкција или економске рачунице.”

Можда не можемо да решимо проблем пластике у свету, или чак у Србији, али оно што можемо сами да урадимо током следеће куповине, јесте да се запитамо – да ли нам заиста треба кеса? Да ли могу да понесем цегер, и да ли ми стварно треба сламчица у нес кафи? 🙂 И истина је да немамо регулацију и ресурсе ЕУ да објавимо пластици рат, али за сад можемо макар да не разговарамо с њом.