Данас би могао бити добар дан да прошетате – почиње Европска недеља мобилности.
Ова иницијатива настала је 2002. године, са циљем побољшања јавног здравља и квалитета живота становништва кроз повећање мобилности. Укратко, мисија Европске недеље мобилности јесте промоција здравијих начина транспорта који доприносе и решавању еколошких проблема урбаних средина попут загађења ваздуха.
Овогодишња тема Европске недеље мобилности је Мобилност без емисија за све (Zero-emission mobility for all). Она указује на два значајна аспекта мобилности – одрживост у еколошком смислу и доступност одрживе мобилности свим грађанима Европе.
Оно што издваја Европску недељу мобилности у 2020. години јесте и епидемиолошка ситуација која је у великом броју европских земаља још увек један од највећих проблема. Ову акцију је Европска унија спровела тако да се пажња посвећује и одговорном понашању – уочавате ли маске на верзији логотипа испод овог дела текста? Хтели ми то или не, испоставило се да је пандемија кроз коју тренутно пролазимо успела да се увуче у сваку пору друштва, па и у ону у којој је главна тема одрживо кретање кроз урбане средине.
Како изгледа Европска недеља мобилности и где смо ту ми?
Овој иницијативи се као формална подршка могу придружити градови, школе, компаније и организације цивилног друштва, а сви грађани Европе добродошли су да своју мобилност учине одрживијом, како током недеље тако и током целе године.
Европску недељу мобилности обележавају три различита типа активности:
- Активности током недеље – организација активности које подстичу одрживу мобилност током Европске недеље мобилности
- Трајне мере – увођење трајних мера које доприносе развоју одрживе мобилности у градовима
- Дан без аутомобила – свођење употребе аутомобила на минимум 22. септембра, последњег дана Европске недеље мобилности
Од 27 српских градова и општина које учествују у акцији ове године, 18 се пријавило да спроводи предложене активности током Европске недеље мобилности, 13 да уведе трајне мере за побољшање одрживости, а чак 20 се определило да последњег дана ове недеље смањи употребу аутомобила.
Оно што је добро знати јесте да се број насеља у нашој земљи који учествују у Европској недељи мобилности повећава из године у годину, па је тако ове године пријављено 5 градова и општина више него претходне, што је наш тренутни рекорд.
Такође, претходне године је чак 6 градова и општина у Србији испунило очкивања у вези са сва три типа активности – остаје да се надамо да ће и тај рекорд ове године бити премашен.
Шта ја могу да урадим?
Први корак у повећању одрживости мобилности јесте избегавање употребе аутомобила онда када то није потребно. Поражавајуће су фотографије градских улица пуних аутомобила у којима се вози само по једна особа. У тренуцима у којима посао или здравље то од вас не захтевају, ваљало би размислити о алтернативним видовима транспорта.
Можда најочигледнија алтернатива у градовима јесте јавни превоз. Главни проблем са овим видом транспорта јесте неразвијеност система јавног градског превоза, укључујући стање возила, али и регулацију линија. Ово је, међутим, зачаран круг – у јавни превоз би се улагало више када се не би сви возили колима, а сви се возе колима јер јавни превоз није довољно развијен.
Наш предлог је да, уколико прелазите велике раздаљине сами а није вам потребан пртљажник, користите услуге јавног градског превоза. Колико год да се економија променила у претходним деценијама, и даље у великој мери зависи од потражње.
Друга могућност јесте употреба бицикала и електричних тротинета. Уколико сте сами, а потребно вам је да брзо стигнете до свог одредишта, ова решења се могу врло брзо исплатити, а успут и загађивати мање.
Наравно, ниједна од ових алтернатива није потпуно безазлена када је у питању животна средина, али су свакако много боља опција од аутомобила, поготово уколико говоримо о превозу једне или двеју особа.
Па, шта је најбоље решење?
По мом мишљењу, не постоји алтернатива која може да победи ноге. Не само да је шетање здраво, већ је и еколошки отисак који настаје као последица шетања готово непостојећи.
Врло је лако навићи се на шетање на дневном нивоу, а после неколико недеља ће вам чак бити и лакше и брже да негде стигнете пешице него да се знојите у препуном аутобусу који је баш у том тренутку решио да се заглави у саобраћају међу редовима полупразних аутомобила.
Уколико је ваше одредиште ипак предалеко, препешачите део пута, а део пређите бициклом, тротинетом или возилом јавног градског превоза.
Први корак у стварању одрживих градова је управо то – корак. Хајде да га направимо заједно.
Све податке из овог текста можете пронаћи на https://mobilityweek.eu/
