Да ли знате да је у периоду од 1958. до 1962. године у Кини убијено неколико милијарди врабаца, пацова, комараца и мува?
Ово је једна потресна али и поучна прича о томе колико незнање о екологији и животној средини може бити узрок страдања великог броја жртава.
Након оснивања Народне Републике Кине 1949. године и доласка комуниста на власт, ова држава је била на удару великог броја заразних болести, као што су „туберкулоза, куга и маларија”. Број умрлих је растао из дана у дан.
Поводом тога, тадашњи председник Кине, Мао Цедунг увeo je масовну вакцинацију против куге и малих богиња, а почело је и да се ради на побољшавању квалитета пијаће воде. Поред тога, покренута је акција против четири врсте “штеточина” одговорних за ширење ових болести.
Ова акција, позната под називом „Four pests campaign” имала је за циљ истребљење пацова, врабаца, мува и комараца.
Влада је позивала народ да се заједно изборе са овим болестима тако што ће убијати ове животиње. Према њиховим проценама, један врабац уништи четири килограма жита годишње, па су због тога они представљали велику претњу. Војници су у трупама пролазили улицама и газили врапце. Људи су гласно лупали шерпама и лонцима да би уплашили птице. Оне би од страха летеле све до потпуног исцрпљења, када би падале на под са великих висина и гинуле. Организовани су турнири и такмичења где су били награђивани они који би донели највећи број пацовских репова или мртвих врабаца. Зидови Пекинга били су излепљени илустрованим плакатима за подстицање убијања “малих непријатеља”.
Неки од наслова плаката гласили су овако:
- „Искоренити штеточине и болести и изградити срећу за десет хиљада генерација!”
- „Млада пропагандна трупа”
- „Истребите четири штеточине!”
У ове акције и такмичења били су укључени и ђаци и студенти. Обично су на поменутим плакатима била илустрована насмејана деца са мрежама за убијање мува, праћкама и сличним справама. Истребљивање ових животиња је постао хоби и занимација међу свим генерацијама.
У почетку је кампања била успешна у постизању свог циља.
Милијарде пацова, комараца, мува и врабаца је убијено.
1960. године, кинески лидери су схватили да врапци више једу инсекте него житарице, па је тако акција убијања врабаца довела до пораста броја инсеката на пољима, што им се никако није свидело. Председник Мао је наредио крај истребљивања врабаца, а врапце су на месту мете кинеских власти замениле стенице. Оне су се све више множиле, јер није било врабаца чије су оне плен, и масовно су уништавале усеве. Приноси пиринча су се знатно смањили након кампање јер су инсекти уништавали усеве.
Кина је на крају морала да увезе 250 000 врабаца из Совјетског Савеза.
Колику год штету правили пацови, комарци и муве, сви имају важну улогу у екосистему. Уништавање сваке врсте па и њих може бити велики проблем. Пацови су веома значајни предатори и пречишћивачи јер се хране нашим отпадом. Поред тога, они су одговорни за ницање великог броја семена и подстичу раст дрвећа широм света.
Муве и комарци су важни опрашивачи биљака и представљају храну многих других инсеката, гмизаваца и неких сисара. Муве се такође хране отпадом и трулежима, тако да су добри чистачи, као и разлагачи угинулих животиња.
Изостанак еколошке равнотеже у Кини узроковао је глад и велике жртве. Процењује се да је од глади у периоду од 1958. до 1962. године умрло између 20 и 30 милиона људи.
Кини су биле потребне године да се опорави од овакве катастрофе, а човечанство је на грешци кинеске власти научило битну лекцију.
Свако живо биће има једнако важну улогу у животном циклусу, а људи су обично ти који руше еколошку равнотежу. Природа је јако осетљива, и мале промене у биодиверзитету могу довести до великих последица. Због тога је битно одржати сталност екосистема, како бисмо обезбедили здраву будућност.