Извршни савет УНЕСКО-а 10. јула 2020. године одобрио је именовање 15 нових геопаркова широм света. То је важан датум за нашу земљу, јер је као један од тих 15, на листу UNESCO GLOBAL GEOPARKS уписан и Ђердап, чиме смо добили први геопарк у Србији. Геопарк Ђердап је овиме постао члан Светске мреже геопаркова, коју сачињава 161 геопарк из 44 државе света, као и Европске мреже геопаркова која обухвата 81 геопарк из 26 држава Европе.
Геопарк представља јединствено, географски целовито подручје које се одликује локалитетима и пејзажем од међународног геолошког значаја, али истовремено и са изузетним природним и културно-историјским наслеђем.
Геопарк Ђердап се простире на површини од 1.330 km2 укључујући подручје Националног парка Ђердап и другa заштићенa подручја националног и локалног значаја, споменике природе: Прерасти у кањону Вратне, Прераст Шупља стена, Тунелску пећину Прераст у кањону Замне, Бледерију, Рајкову пећину, Бигрену акумулацију код манастира Тумане и Бигрену акумулацију Бели Изворац.
Подручје Ђердапске клисуре, најдуже клисуре пробојнице у Европи, одликује се сложеним рељефом са мрежом клусура, кањона и дубоких увала и садржи локалитете и сегменте који представљају значајна сведочанства о геолошком и геоморфолошком развоју Земље. Осим тога ово подручје је богато културним наслеђем које обухвата праисторијске локалитете (Лепенски Вир и Рудна Глава), римске остатке, средњовековне тврђаве, старе традиционалне куће, цркве и манастире.
Геопарк Ђердап је успостављен на основу Споразума о сарадњи између Министарства заштите животне средине, Завода за заштиту природе Србије, ЈП Национални парк Ђердап и општина Голубац, Мајданпек, Кладово и Неготин, којим је предвиђено да ЈП НП Ђердап буде носилац активности Геопарка. Активности у геопарку треба, по дефиницији, да буду усмерене на едукацију шире јавности о бројним природним и културним вредностима подручја Ђердапа, као и на развој геотуризма са циљем да се подстакне одрживи економски развој и унапреди заштита природне и културне баштине.
Надамо се да ће ово именовање утицати на институције које би требало да штите животну средину и природне ресурсе, уместо што су наклоњене приватним интересима разних инвеститора.
Подсетимо, прослава Дана НП Ђердап (5. јун) протекла је у сенци вести која је одјекнула Србијом у којој се најављује масовна изградња апартмана, пристаништа и базена у заштићеном подручју.
У Елаборату за рани јавни увид Плана детаљне регулације за „Археолошки локалитет Лепенски Вир“ пронађени су значајни недостаци и неусклађености па су организације цивилног друштва Коалиција 27 и РЕРИ позвале на његову темељну ревизију са посебним акцентом на усклађивање са Законом о заштити природе и Законом о националним парковима, као и укључивање стручњака из области заштите природног и културног наслеђа у радни тим.
Ретке и угрожене заједнице копривића и ораха (Celto-Juglandetum Јov.) које су први пут описане управо у Лепенском Виру представљају основни разлог зашто је тај локалитет стављен у режим заштите првог степена. Овај предлог предвиђа изградњу на неким деловима у режиму заштите првог степена, као и велике интервенције и изградњу у зонама са режимом заштите другог степена.
Такође, треба имати у виду да је НП Ђердап подручје од међународног значаја и то по више критеријума (Међународно значајно подручје за птице – IBA, Међународно значајно подручје за биљке – IPА, Одабранo подручјe за дневне лептире – PBA, Подручје Европског зеленог појаса, подручје Емералд еколошке мреже, потенцијално подручје за NATURA 2000 европску еколошку мрежу, а сада и члан Светске и Европске мреже геопаркова).
Уписивање на листу UNESCO GLOBAL GEOPARKS даје нову наду да ће природно и културно-историјско богатство какво је Ђердап бити изузето из градитељских подухвата који се шире Србијом и прете да опустоше биодиверзитет наше земље.
Фото: Бојана Живковић
