Година пећина и краса

Време читања: 4 минута

Међународни догађај којим се обележава значај пећина и краса (International Year of Caves and Karst – IYCK) је светски непрофитни пројекат чији је циљ образовање јавности о веома важним и широко распрострањеним природним богатствима и ресурсима.

Организатор овог догађаја је Међународна спелеолошка унија (UIS), организација за истраживање, проучавање и заштиту пећина и краса. Такође спелеолошка унија је тело оформљено са сврхом развоја спелеологије на међународном нивоу. Основана је 1965. године и чине је делегати из 55 држава чланица. 

Пећине и други крашки облици рељефа су веома рањиви и осетљиви, а нажалост често долази до уништавање и погрешног управљање. Разлог зашто долази до погрешног управљања јесте тај што их људи недовољно познају пре свега јер се налазе у дивљини или у подземљу, самим тим често су сакривени од погледа и неистражени.

Упознајмо пећине и крас

Пре свега представимо крашки процес. То је геоморфолошки процес који настаје дејством текуће и атмосферске воде на растворљиве стенске масе. Најзаступљеније растворљиве стене у природи су карбонатне стене (кречњаци и, у мањој мери, доломити). Крашки процес је развијен широм света. Његови облици срећу се на свим континентима у различитим варијантама, у зависности од климатских услова и геолошких карактеристика терена. Основе научног познавања краса поставио је Јован Цвијић, наш познати научник и оснивач Српског географског друштва. У површинске крашке облике сврставају се: шкрапе, вртаче, увале, крашка поља и природни мостови. Док ерозионе подземне крашке облике чине јаме, пећине и крашки канали. 

Пећина представља подземну просторију у Земљиној кори, која је настала крашком ерозијом. Свака пећина састоји се од основних делова, а то су: улаз, канал и дворана. Добро познате структуре унутар пећина чине облици хемијске акумулације (спелеотем; пећински накит) сталактити, који висе са пећинских таваница, и сталагмити, који расту са дна канала или на зидовима. Уколико се споје, облик који тако настаје се зове пећински стуб. Када се вода у танком слоју полако прелива преко већих површина стене, настају саливи. 

Најдужа пећина у Србији је Лазарева пећина код Злота, чији канали имају укупну дужину преко 16 километара. Следећи по дужини је систем канала Церјанске пећине код Ниша, чија је дужина око 7 километара. Трећи по реду је Ушачки пећински систем код Сјенице, који има дужину око 6 километара. Међу најдубље спада Ракин понор на Мирочу, са дубином од 303 метара. 

Kрас (често се још назива карст или крш) је тип предела који се, по проценама, простире на око 20% светске копнене површине. Kрас настаје процесом растварањем стена. Процентуална заступљеност краса на територији Републике Србије је 10,5%. Општине које поседују највишу заступљеност краса су Бела Паланка, Димитровград и Ниш. 

Крашки извори су извори воде који су део крашког система. У тај систем је укључена и подземна дренажа подручја. Крашки извори су обично део спелеолошког система, а главна карактеристика крашких извора произилази из чињенице да вода брзо пролази кроз пећине. Невреме, отопљени снег и сезонске падавине углавном се јасно одражавају на количину воде која извире. У многим крашким изворима у сушном периоду количина изворске воде варира. Више од 25% светске популације живи на крашким теренима или користи воде из краса, те постаје јасно колико су значајне воде у крашким стенама. Највећим делом су крашке издани формиране на простору Динарида у западној и Kарпато-Балканида у источној Србији. 

Подземне воде у красу Србије имају изузетан значај, јер представљају велике резерве воде, а бројни већи градови, као што су Ниш, Параћин, Бор, Ћуприја, Пирот, Ваљево, Прибој, као и друга мања места, користе управо воде из краса.

Пећине и крас представљају једне од најразноврснијих, најзначајнијих и најређих екосистема на нашој планети. Најзначајнији светски културни и археолошки локалитети најчешће се налазе управо у пећинама.

Скривено богатство пећина и јама

Јаме представљају вертикалне, а некад чак и субвертикалне подземне просторије, које почињу на површини терена и стрмо се спуштају у унутрашњост стенске масе.

Пећине и јаме су подземна станишта под слабим утицајем спољашњих

фактора. Она се карактеришу потпуним мраком, релативно константном температуром и већом количином влаге него на површини. Пећинска фауна Србије и Балканског полуострва спада у најбогатије подземне фауне на свету. У крашким подручјима Србије, у скривеним стаништима попут пећина и јама, уточиште су нашле врсте које су биле угрожене услед хладних периода током ледених доба, као и периода изражене суше. Услед тога, у Србији постоји велики број врста и родова, који представљају ендемите, а неки од њих су реликти. Организми који се могу наћи су разне врсте зглавкара (стоноге, ракови, паукови). Становници пећина су и слепи мишеви, који имају веома значајно место у екосистему. Хране се великим бројем инсеката који могу бити преносиоци разних болести. Оно што се још може пронаћи у пећинама су бројни фосилни остаци. 

Већина врста пећинских бескичмењака Србије заштићена је Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива. 

Угроженост краса у Србији 

Крас у нашој држави угрожен је експлоатацијом кречњака којом се мења рељеф, а често уништава и сам крас. На пример, радом каменолома уништен је улазни део пећине Рисоваче и више пећина у каменолому мермера код Аранђеловца. Такође, крас угрожавају и депоније. Загађена вода од депонија преноси се на велика растојања због слабих филтрационих својстава краса. Зато је основна порука да се заштити краса у Србији треба озбиљније посветити.

Заштита краса у Србији

Данас, основ за заштиту крашких феномена чини Инвентар геонаслеђа Србије на чијем списку се нашло 80 пећина и јама, 56 облика површинског крашког рељефа, 48 крашких врела и извора и 5 потајница. Потајница је периодични, интермитентни извор. Из једне потајнице вода извире одређени временски период, након чега настаје прекид, који се мери минутима или сатима, после чега вода поново почиње да извире. У неким случајевима се извирање воде не прекида, али се значајно смањује количина воде која периодично истиче. Од наведеног списка заштићено је 37 пећина и више крашких врела.

Велике површине краса у Србији заштићене су у оквиру већих предеоних целина: националних паркова, паркова природе, специјалних резервата природе и др. 

Да ли сте знали колико су заправо пећине и крашки рељефи специфични и посебни? Која је ваша омиљена пећина и зашто се баш она издаваја у односу на друге?