Коко је била горила рођена 1971. године у зоолошком врту у Сан Франциску. Припадала је подврсти западних низијских горила (Gorilla gorilla gorilla), које спадају у крајње угрожене врсте (црвена листа IUCN). Била је можда чак и најпознатија горила на свету, а од осталих припадника своје подврсте разликовала се по једној особини – Коко је током живота научила знаковни језик.
Научница Франсин Патерсон је већ 1972. године почела да ради са Коко и желела је да је научи знаковном језику. Током година Коко је успела да научи нешто више од 1000 речи, а разумела је око 2000 речи на енглеском језику. У поређењу са ранијим покушајима људи да науче примате да говоре, учење знаковном језику представљало је изузетан напредак. Многи научници су оспоравали знаковни језик који је Коко користила и тврдили да она не зна шта значе знакови које показује, већ да испољава напамет научено понашање. Међутим, у многим интервјуима, ова дружељубива горила је показала интересовање за људе и одговарала на њихова питања. Уколико би новинар тражио да донесе бебу, она би донела лутку, а једном приликом Коко је чак и питала Франсин шта то камерман носи, показујући на микрофон.
Рад са Коко је такође допринео нашем разумевању функционисања мозга горила, њихових емоција и сличности које деле са људима. Патерсон је проучавала и на који начин гориле исказују љубав према онима за које су се везале, али и како тугују и пате. За један Божић Коко је добила маче које је дуго тражила. Играла се с њим, чувала га и пазила, а маче се према Коко понашало као што би и према људима. Након смрти мачке, Коко је видно показивала знаке туговања. Франсин Патерсон је истицала да Коко показује многе људске особине, међу којима највише смисао за хумор и радозналост. Са друге стране, ова горила нам је помогла и да разумемо како наша истраживања на животињама утичу на саме животиње. Коко никада није имала нормалан живот у дивљини и њено понашање је сигурно измењено наметнутим начином живота који је водила од најранијег детињства па све до смрти.
Коко је умрла у 46. години живота, 2018. године у Калифорнији. Умрла је у сну, од старости, али је њена смрт ипак представљала изненађење, како за научнике, тако и за јавност.
Током живота, ова горила је чак два пута била на насловници часописа „Национална географија“, упознала је глумца Робина Вилијамса, а појавила се и у неколико филмова и документараца. Најпознатији документарац о њој је „Коко – горила која говори“ из 1978. године и топло га препоручујем свима, сигурно се нећете разочарати уколико га одгледате.
Коко је у животу постигла мноштво успеха и незамисливо помогла људима у разумевању горила и примата уопште. Због тога је важно да јој се одужимо на прави начин, што можемо учинити и подизањем свести о угрожености ових горила и трудом да што боље очувамо разноврсност наше планете. Време је да и ми учинимо Коко поносном!
Извори:
https://www.nationalgeographic.com/
https://www.pbs.org/
https://www.youtube.com/watch?v=1gfoBJnfK9c
https://time.com/5318391/koko-gorilla-dead/
https://www.koko.org/
