Уобичајени назив за хигијену градских простора је „комунална хигијена“. Под комуналном хигијеном се подразумевају сви елементи чистоће градских простора и елемената који чине тај простор, а који су важни за људско здравље. Упрошћено, комунална хигијена подразумева:
- чист ваздух градских средина,
- хигијенски исправну воду за пиће,
- санитарно одвођење фекалних-комуналних отпадних вода,
- довољно добро одржавање градског зеленила, као и прикупљање и ликвидацију градског смећа.
Са наглим порастом градова и стандарда живота његових становника, као и њихових потреба, непрекидно се повећава количина смећа (отпада) које неправилним третманом доспева у животну средину и тиме загађује основне животне чиниоце. Један од основних третмана за одстрањивање и прераду смећа је рециклирање.
Рециклирање
Рециклирање је поступак којим се из смећа издвајају сировине које се поново враћају у производњу. Поновном употребом већ коришћених и ислужених производа знатно се смањују количине отпада које се морају одлагати. Велики проблем представљају употребљене ствари и разни предмети од пластике које природним путем микроорганизми не могу да разложе.
Пластична амбалажа, као и многи други предмети неорганског порекла, снажно еколошки оптерећују животну средину. Примери су обале наших водотокова, као и језерске и морске површине прекривене неогранским отпадом.
Преобликовање отпада
Бољи начин од рециклаже је „повећање вредности отпаду“. Отпад се преобликује у вредније производе, смањујући потребу за новим материјалима. „Повећање вредности отпаду” представља посебан вид рециклаже који је одрживији начин третирања отпада. Овај посебан вид рециклаже претвара отпад у дуготрајне изворе сировина за индустрију и смањује потребу за новим сировим материјалима. Највише рециклирани отпадни материјал је пластика у виду флаша. Процес рециклаже смањује укупну количину отпада, али већим делом не замењује нове материјале који се користе у првобитним производима. Идеја о изградњи куће без уобичајених материјала већ од пластичних флаша звучи чудно, али је најбољи начин да се очува наш крхки еко систем. Овакве куће су 20 пута јаче од обичних која је зидана циглама, користи мање материјала и лакша је за изградњу. Овај иновативни тип изградње је јако користан као један од могућих одговора на питање бескућника.
У Нигеријском граду Јелва подигнута је градска четврт од 25 кућа изграђених од пластичних боца нађених дуж тока реке Нигер напуњених песком.
Од отпада до модних детаља
На простору Источне Африке, живи народ Дасанш, етничка група која броји око 50.000 чланова. Они су дуго водили номадски начин живота, али су током протеклих пола века развили пољопровреду, која их је везала за једно место. Као и многи народи Африке који се баве пољопривредом, тако и припадници ове етничке групе, како би им усеви успели, живи у долини реке Омо.
Река доноси бројне предмете од пластике и метала, које они месецима сакупљају. Оно што је модерно друштво олако одбацило, овај народ претворио је у уметничке креације, односно у накит. Интересантне и уникатне рукотворине једнако носе и мушкарци и жене, али и деца. Занимљиво је да су ови предмети постали толико важни да подразумевају одређена правила. Мушка популација може носити “перике” од чепова тек након ступања у брак – током момачког живота допуштено им је ношење мањих украса. Ови свакодневни необични обичаји сведоче о занимљивом културолошком феномену.
Градњом станова и кућа употребом материјала који су рециклабилни, поред остваривања примарног циља, односно иградње предметног објекта, штедимо енергију потребну за добијање стандарних материјала у градњи и тиме продужавмао век трајања необновљивих ресурса. Треба подићи свест људи Балкана, да би овакви занимљиви примери постали свакодневница.
